Pi­še: An­dri­ja Mar­kuŠ


Pro­šlo je mno­go da­na od 11. ja­nu­a­ra 2016. kad je odr­žan hi­tan sa­sta­nak Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, mi­ni­stra odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, Pa­vla Go­ra­no­vi­ća, mi­ni­stra kul­tu­re i Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća, gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce, kad su za­klju­či­li da je ho­tel „Pod­go­ri­ca“ , autor­ke Sve­tla­ne Ka­ne Ra­de­vić, ka­pi­tal­no dje­lo ar­hi­tek­tu­re na pro­sto­ru Cr­ne Go­re, za ko­je bi tre­ba­lo do tan­či­na sve is­pi­ta­ti i spro­ve­sti. A sve jer je taj ho­tel po dru­gi put pod udar če­ki­ća „Nor­mal com­pany“ Žar­ka Bu­ri­ća.
Sju­tra­dan ja­vi­la se „KA­NA“ gru­pa (ko ako ne ar­hi­tek­te) is­ti­ču­ći da je to na­mje­šte­na pra­zna pri­ča kao što je bi­lo i za, istog zna­ča­ja, ho­tel „Cr­na Go­ra“, ko­jeg je ta­ko­đe uni­štio „Nor­mal com­pany“.
Slut­nja „KA­NA“ gru­pe bi­la je vi­še ne­go to, jer se sa ra­do­vi­ma na na­ru­ža­va­nju ovog ho­te­la ni­je sta­lo ma­kar je­dan sat – bar dok mi­ni­stri ne­što za­klju­če, ta­ko i da­nas po­sli­je to­li­ko da­na, ni da se ja­ve. Oni ako ne vred­nu­ju na­sle­đe kul­tu­re, vred­nu­ju iz na­sle­đa me­tod za rje­ša­va­nje, ko­ju je ne­kad pri­mi­je­nio je­dan Pod­go­ri­ča­nin: „Že­no, do­ne­si ka­fu me­ni i go­stu“, a is­pod sto­la ma­še joj pr­stom da ne do­ne­se, dok go­stu do­sa­di če­ka­nje pa ode. Ću­ti kao za­li­ve­na i Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra već če­ti­ri go­di­ne, a po za­ko­nu bi­lo joj je do­zvo­lje­no da naj­vi­še tri mje­se­ca mo­že da ću­ti. U gra­đe­vi­nar­stvu je: ko je za­li­ven, taj je i ugra­đen. Ube­to­ni­ran.
Ilu­zor­no je bi­lo da mi­ni­stri is­pi­tu­ju za­ko­ni­tost, re­ci­mo: ka­ko je „Nor­mal com­pany“ ne­no­r­mal­no ku­pio če­ti­ri ho­te­la u Pod­go­ri­ci, me­đu ko­ji­ma i ova dva, za 4,7 mi­li­o­na eura, a po­tom vra­tio je­dan za 8,7 eura. Ne­zva­nič­no do­zna­je­mo da je naj­ve­ći te­ret rje­ša­va­nja ove pro­ble­ma­ti­ke pre­u­zeo na se­be mi­ni­star Go­ra­no­vić, jer ne sa­mo da je on u kul­tu­ri slu­žbe­no, no i pri­vat­no, jer je sko­ro pri­mljen u Cr­no­gor­sku aka­de­mi­ju na­u­ka i umjet­no­sti, či­me je du­go­roč­no ri­je­šen i pro­blem ko­mu­ni­ka­ci­je aka­de­mi­je i tog mi­ni­star­stva, ko­je ni­je da­va­lo po­dr­šku u do­dat­nom di­je­lu fi­nan­si­ra­nja dok se ne pri­me ne­ki de­le­gi­ra­ni kan­di­da­ti. Za aka­de­mi­ka se ka­že da je be­smrt­nik, te se za­klju­ču­je da je Go­ra­no­vić ve­ći be­smrt­nik od Ka­ne, sa­mo još osta­je da mi pje­sni­ci, ba­rem ne­ki (što se ne od­no­si na sve), pro­či­ta­mo tu na­ma nje­go­vu ne­po­zna­tu po­e­zi­ju, po ko­joj je po­stao be­smr­tan pri­je no po­znat.
Ni­je­smo vje­ro­va­li u ne­po­tvr­đe­ne vi­je­sti da je Go­ra­no­vić na tom sa­stan­ku za­du­žen da is­pi­ta – da li je to sa ho­te­lom pi­sme­no. Iz­laz je tre­ba­lo na­ći u pi­sme­no­sti, kad ni­je mo­glo u za­ko­ni­to­sti. Šta pi­sme­nost ima s ti­me, ko­ja je to in­ve­sti­ci­o­na gra­ma­ti­ka, za ko­ju mi ne zna­mo, ko­ja se dr­ži u taj­no­sti, i još ima pred­nost u od­no­su na za­ko­ni­tost? Ni sa­da ne zna­mo, no sa­mo na­ga­đa­mo po­sli­je vi­je­sti ko­ju smo do­bi­li iz Sr­bi­je za nas, pri­je no da je ov­dje do­zna­mo. Po­zi­va­ju se na Cr­nu Go­ru, ka­ko bi i oni to spro­ve­li u Sr­bi­ji – uvo­đe­njem osmog, a br­zo i de­ve­tog pa­de­ža.
Evo šta smo do­bi­li iz Sr­bi­je... S ob­zi­rom na no­vo­na­sta­lu si­tu­a­ci­ju u na­šoj kul­tu­ri, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je ob­ja­vi­lo da se mo­ra uve­sti još je­dan pa­dež u je­zik. To je osmi pa­dež, ko­rup­tiv. Pre­ma to­me ova­ko iz­gle­da no­va li­sta pa­de­ža: 1. No­mi­na­tiv......... ko, šta
2. Ge­ni­tiv ............. ko­ga, če­ga
3. Da­tiv ................ ko­me, če­mu
4 Aku­za­tiv ........... ko­ga, šta
5. Vo­ka­tiv ............. he­e­e­ej (ime­no­va­ti ono­ga ko­ga po­zi­va­mo)
6. In­stru­men­tal .... s kim, s čim
7.Lo­ka­tiv......... o ko­me, o če­mu
*8.Ko­rup­tiv.......ko­me, ko­li­ko
P.S. Po­sle vi­še­dnev­ne de­ba­te u skup­šti­ni je ri­je­še­no da se za usva­ja­nje ro­ka­ti­va, tj. “ze­mun­skog pa­de­ža”, mo­ra ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum. Kad mo­gu Cr­no­gor­ci, mo­že­mo i mi!
9. Ro­ka­tiv ...... ko­ga, či­me)
No­vu gra­ma­ti­ku, ali po dru­gom pra­vo­pi­snom pra­vi­lu, upo­tre­blja­va i dr­žav­ni tu­ži­lac Cr­ne Go­re, kad je u sklo­pu hva­ta­nja krup­nih kri­mi­na­la­ca u pri­vre­di u Bu­dvi gre­škom uhap­še­na či­sta­či­ca na ben­zin­skoj pum­pi, ko­ja je po­tom do­ve­de­na u Pod­go­ri­cu na te­me­lji­to is­pi­ti­va­nje. Ona je gre­škom uhap­še­na, a glav­ni do­bro po­zna­ti, ne­će ni gre­škom. Po­vo­dom tog slu­ča­ja dr­žav­ni tu­ži­lac ka­zao je, po­štu­ju­ći no­vu gra­ma­ti­ku: „Ni­je ona uhap­še­na zbog gre­ške, no zbog oma­ške“. Na­rod će to shva­ti­ti, jer je isto, da bi se ra­zu­mje­lo, po­no­vio če­ti­ri pu­ta. Či­sta­či­ca je osta­la za­bri­nu­ta vje­ru­ju­ći da su je oma­škom uhap­si­li pri­je no su pla­ni­ra­li, te da će se isti, zbog gre­ške ko­ju oni mi­sle da je na­pra­vi­la, vra­ti­ti po­no­vo.