BI­JE­LO PO­LjE – Dio Ko­rit­ske vi­so­rav­ni već tri da­na od­sje­čen je od ci­vi­li­za­ci­je, tvr­di Baj­ro Adro­vić, pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ko­ri­ta, ko­joj pri­pa­da de­se­tak se­la i za­se­la­ka na tom pla­nin­skom pred­je­lu či­ji se mje­šta­ni ba­ve is­klju­ču­vo sto­čar­tvom.
– Sni­jeg i hlad­no­ća ko­ja pro­sto uje­da za ko­sti sko­ro su pa­ra­li­sa­li ži­vot u se­li­ma na Ko­rit­skoj vi­so­rav­ni. Isti­na, me­ha­ni­za­ci­ja DOO Ko­mu­nal­no Lim ra­di­la je na či­šće­nju cen­tral­nog pu­ta od Sr­đev­ca pre­ko Lo­zne, Si­pa­nja i Ko­ri­ta i Su­ši­ce da­lje pre­ma Đa­lo­vi­ći­ma. Tu je mo­gu­će pro­ći, isti­na uz svu zim­sku opre­mu, ali pu­te­vi za ova na­ša po­preč­na se­la su za­vi­ja­ni i do njih ni­ka­ko ne mo­že­mo do­ći – tvr­di Adro­vić i do­da­je da su tri da­na mje­šta­ni se­la Li­či­ne bi­li pot­pu­no od­sje­če­ni od svi­je­ta. To je du­ži­na od sko­ro če­ti­ri ki­lo­me­tra od cen­tral­nog pu­ta do se­la u ko­jem ži­vi 60-ak do­ma­ćin­sta­va. Adro­vić tvr­di da vi­si­na sme­to­va u ovom kra­ju, ko­je je na pre­ko 1.500 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne, do­sti­že če­ti­ri me­tra.
– Sre­ćom, zna­ju ov­da­šnji do­ma­ći­ni ko­li­ko ov­dje na ovim pla­nin­skim vr­le­ti­ma zi­ma mo­že bi­ti te­ška i du­ga. Ta­ko su se na vri­je­me obez­bi­je­di­li onim što im je bi­lo naj­po­treb­ni­je. Pri­je sve­ga bra­šnom, hra­nom ali i ga­som i šte­ri­ka­ma – ka­že Adro­vić, do­da­ju­ći da je sre­ća što je u to­ku škol­ski ras­pust i što vi­še od 30 uče­ni­ka pod­ruč­nog odje­lje­nja Osnov­ne ško­le ,,Mi­lo­mir Đa­lo­vić” ne mo­ra da pje­ša­či do svo­jih škol­skih klu­pa.
Adro­vić na­gla­ša­va da su mje­šta­ni od lo­kal­ne upra­ve tra­ži­li da im po­mog­ne u či­šće­nju pu­ta do se­la, i da je to ura­đe­no na di­o­ni­ci do se­o­skog gro­blja.
– Do­tle je je­di­no ovaj trak­tor, jed­nog od na­ših kom­ši­ja ko­je je ,,Lim” unaj­mio, mo­gao do­ći. Da­lje ni­je mo­gao, ta­ko da smo bi­li pot­pu­no za­vi­ja­ni i da­le­ko od ci­vi­li­za­ci­je. Sre­ćom da iako je bi­lo hlad­no, ni­je bi­lo te­ško bo­le­snih i ni­ko se ni­je pre­se­lio na onaj svi­jet. Jer bi­smo ima­li grd­nih ne­vo­lja – ka­zu­je Adro­vić, do­da­ju­ći da su se ju­če se­lja­ni kad su vi­dje­li da je, ka­ko ka­že, vrag od­nio ša­lu i da se sni­jeg i da­lje ne ša­li, or­ga­ni­zo­va­li za raš­či­šća­va­nje put­nog prav­ca.
– Svi smo slo­žno pri­o­nu­li na po­sao i ruč­no lo­pa­ta­ma i dru­gim oru­đi­ma či­sti­li put. Mi­li­na je bi­la vi­dje­ti sa ko­li­ko ela­na i slo­ge se ra­di­lo. Li­či­lo je na one dav­no za­bo­ra­vlje­ne rad­ne ak­ci­je. Tra­jao je taj naš po­hod vi­še sa­ti. Ali se is­pla­tio. Spo­ji­li smo dio ko­ji je ra­ni­je oči­stio trak­tor sa ovim du­žim di­je­lom do na­šeg se­la. I to sve lo­pa­ta­ma i ru­ka­ma – is­ti­če Adro­vić i do­da­je da sa­mo slu­čaj Li­či­na ni­je je­di­ni ka­da je u pi­ta­nju ne­pro­hod­nost pu­te­va, već se to od­no­si na ne­ko­li­ko osta­lih se­la na ovom pod­ruč­ju.
– Ne mo­že se do­ći do Đa­lo­vi­ća, Ne­go­vra­ti­ne, Osman­be­go­vog se­la, Sta­rog se­la… Sre­ćom ni­ko ni­je u te­škom sta­nju, jer bi­smo u su­prot­nom mo­ra­li zva­ti u po­moć. Mo­ra­će­mo, ako sni­jeg sta­ne, a iz­gle­da da ho­će, uko­li­ko nam ni­ko ne pri­tek­ne u po­moć, ići do sva­kog se­la po­na­o­sob, i lo­pa­ta­ma, i uz or­ga­ni­zo­va­nje rad­nih ak­ci­ja, či­sti­ti put po put. Dru­ge nam ne­ma – na­gla­ša­va Adro­vić.
U DOO Ko­mu­nal­no Lim, ko­je je za­du­že­no za pro­hod­nost svih put­nih pra­va­ca, ka­žu da pred­u­zi­ma­ju sve što je u nji­ho­voj mo­ći da oči­ste sve pu­te­ve. I da u to­me u na­ve­ćem bro­ju i uspi­je­va­ju. Mer­van Ha­sa­no­vić, ru­ko­vo­di­lac rad­ne je­di­ni­ce ,,Pu­te­vi” ka­že da su ta­mo gdje ne­mo­že sti­ći nji­ho­va me­ha­ni­za­ci­ja an­ga­ža­o­va­li pri­vat­ni­ke da sa svo­jom me­ha­ni­za­ci­jom, sa ski­de­rom i vo­za­ma, ra­de na či­šće­nju.
– To je ra­đe­no i pre­ma Li­či­na­ma, a ra­di­će­mo i do osta­lih se­la na ovom pod­ruč­ju – ka­že Ha­sa­no­vić.
M.N.