Ključ­ni pro­ble­mi jav­ne upra­ve su ne­do­volj­na efi­ka­snost, nedostatak pro­fe­si­o­na­li­zma i od­go­vor­nost na svim ni­vo­i­ma, a tre­nut­no ima­mo si­stem ko­ji, umje­sto da omo­gu­ća­va lak­ši i jed­no­stav­ni­ji ži­vot gra­đa­ni­ma i pri­vre­di, taj ži­vot do­dat­no ote­ža­va, po­ru­či­la je u in­ter­vjuu za „Dan” mi­ni­star jav­ne upra­ve Su­za­na Pri­bi­lo­vić. Ona je ka­za­la da je u pro­ce­su re­for­me jav­ne upra­ve neo­p­hod­no pr­vo re­for­mi­sa­ti na­čin raz­mi­šlja­nja obič­nog slu­žbe­ni­ka, te da će u na­red­nom pe­ri­o­du bi­ti for­mi­ran me­đu­re­sor­ski tim za ko­or­di­na­ci­ju i pra­će­nje op­ti­mi­za­ci­je bro­ja za­po­sle­nih, u ci­lju od­re­đi­va­nja op­ti­mal­nog bro­ja za­po­sle­nih u dr­žav­nim or­ga­ni­ma.
●Ne­dav­no ste do­šli na funk­ci­ju mi­ni­stra tek oform­lje­nog Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve. Ka­kva su Va­ša oče­ki­va­nja i na šta ćete se fo­ku­si­ra­ti u pr­vim mje­se­ci­ma man­da­ta?
– Re­for­ma jav­ne upra­ve je­dan je od pri­o­ri­te­ta ove vla­de. Za­što? Ni­je ni­ka­kva taj­na ni­ti se mo­že ni­ti tre­ba skri­va­ti da je, ka­ko je re­kao pred­sjed­nik Vla­de u eks­po­zeu, po­sto­je­ća ad­mi­ni­stra­ci­ja glo­ma­zna, sku­pa i inert­na za tr­ži­šne iza­zo­ve. To zna i vi­di sva­ki gra­đa­nin. Či­nje­ni­ca je da ovo ni­je sa­mo pro­blem Cr­ne Go­re, već pro­blem ko­ji ima ili je ima­la sva­ka ze­mlja u tran­zi­ci­ji. Mi smo to uoči­li i to­ga smo svje­sni. Već i či­nje­ni­ca da je for­mi­ra­no po­seb­no mi­ni­star­stvo, da­kle za­se­ban or­gan u ko­jem će se sti­ca­ti ljud­ski, teh­nič­ki i osta­li re­sur­si za sa­vla­da­va­nje iza­zo­va, uka­zu­je da zna­mo put ko­jim tre­ba da ide­mo i da sa­da ima­mo i po­sta­vlje­ne osnov­ne in­stru­men­te da iza­zo­ve uspje­šno sa­vla­da­va­mo.
Što se ti­če mo­jih oče­ki­va­nja, a to je bi­lo Va­še pi­ta­nje, mo­gu re­ći na­kon ovog uvo­da, ko­ji je bio neo­p­ho­dan da bi­smo ra­zu­mje­li sta­nje u ko­jem se na­la­zi­mo, ve­li­ka su, ne sa­mo mo­ja već i oče­ki­va­nja i Vla­de i cje­lok­pu­ne cr­no­gor­ske jav­no­sti. Zbog sve­ga to­ga ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no bi­ti na če­lu re­so­ra ko­ji je, uz vla­da­vi­nu pra­va i eko­nom­sko upra­vlja­nje, pre­po­znat kao je­dan od tri stu­ba pro­ce­sa pro­ši­re­nja Evrop­ske uni­je, od­no­sno na­šeg pro­ce­sa evrop­skih in­te­gra­ci­ja.
Uvje­re­na sam da će, za­hva­lju­ju­ći ne sa­mo na­šem ra­du i po­sve­će­no­sti već i me­di­ji­ma, gra­đa­ni Cr­ne Go­re ra­zu­m­je­ti na­še iza­zo­ve, uoči­ti na­še na­po­re i po­mo­ći nam da za­jed­no na­pre­du­je­mo. U tom smi­slu ko­mu­ni­ka­ci­ja sa jav­no­šću u slu­ča­ju Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve je­dan je od pre­sud­nih fak­to­ra na­pret­ka. Za­to sam se i opre­di­je­li­la da pr­vi in­ter­vju dam naj­ti­ra­žni­jem dnev­nom li­stu.
●Da li ste za­do­volj­ni sta­njem jav­ne upra­ve u Cr­noj Go­ri? Šta sma­tra­te da je po­seb­no pro­ble­ma­tič­no i na ko­ji na­čin to pla­ni­ra­te da ri­je­ši­te?
– Umno­go­me sam već u uvo­du od­go­vo­ri­la na ovo pi­ta­nje pa­ra­fra­zi­ra­ju­ći ri­je­či pred­sjed­ni­ka Vla­de iz eks­po­zea. Sa­ma či­nje­ni­ca da je for­mi­ra­no no­vo mi­ni­star­stvo zna­či da je neo­p­hod­no po­sto­je­će sta­nje u ovoj obla­sti una­pri­je­di­ti. Iskre­no go­vo­re­ći ni­sam pre­vi­še za­do­volj­na tre­nut­nim sta­njem, a, što je još va­žni­je, mi­slim da ni­je­su za­do­volj­ni ni gra­đa­ni. Ovo ka­žem jer za­pa­žam i kao gra­đan­ka i kao mi­ni­star­ka da jav­na upra­va ni­je ono što, pri­je sve­ga, tre­ba da bu­de, a to je efi­ka­san ser­vis gra­đa­na i pri­vre­de. Te­ško da iko mo­že za ova­ko krat­ko vri­je­me sa­gle­da­ti sve pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju ova­ko zna­čaj­nog re­so­ra, ali ono što sam mo­gla za­klju­či­ti na osno­vu in­ten­ziv­nih ak­tiv­no­sti ko­je sam ima­la od ime­no­va­nja da­je mi za pra­vo da kon­sta­tu­jem da je ključ­ni pro­blem ne­do­volj­na efi­ka­snost, nedostatak pro­fe­si­o­na­li­zma i od­go­vor­nost i na svim ni­vo­i­ma. Sa dru­ge stra­ne, mo­ra­mo pri­zna­ti da i u ta­kvoj jav­noj upra­vi ima­mo lju­de ko­ji od­go­vor­no i pro­fe­si­o­nal­no, čak po­žr­tvo­va­no oba­vlja­ju svo­je du­žno­sti. Ali ukup­ni si­stem je ta­kav da se to sla­bo uoča­va. Ako bi tre­ba­lo jed­nom re­če­ni­com opi­sa­ti sta­nje na­še jav­ne upra­ve, on­da je to re­če­ni­ca da ima­mo si­stem ko­ji umje­sto da omo­gu­ća­va lak­ši i jed­no­stav­ni­ji ži­vot gra­đa­ni­ma i pri­vre­di, taj ži­vot do­dat­no ote­ža­va pri­lič­no inert­nom jav­nom upra­vom. Za­to će i pri­o­ri­tet ra­da ovog mi­ni­star­stva bi­ti us­po­sta­vlja­nje efi­ka­sne, ra­ci­o­nal­ne i tran­spa­rent­ne jav­ne upra­ve – upra­ve ko­ja je okre­nu­ta ka gra­đa­ni­nu. Stvo­ri­će­mo uslo­ve da dr­ža­va po­sta­ne pra­vi ser­vis gra­đa­na.
●Pr­va aso­ci­ja­ci­ja na jav­nu upra­vu me­đu gra­đa­ni­ma je ste spo­rost i če­ka­nje. Da li gra­đa­ni mo­gu oče­ki­va­ti efi­ka­sni­ju jav­nu upra­vu i šta će ob­u­hva­ti­ti „re­for­ma jav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je”?
– Ne da mo­gu, ne­go mo­ra­ju, jer smo za­to mi ov­dje. Pr­va sam oso­ba ko­ja će se oštro su­ko­bi­ti sa svim ad­mi­ni­stra­tiv­nim ba­ri­je­ra­ma i na­sto­ja­ti da ih ot­klo­ni. Cilj nam je da ima­mo za­do­volj­nog gra­đa­ni­na ko­ji će do­sto­jan­stve­no ostva­ri­va­ti svo­ja pra­va, a ne gu­bi­ti vri­je­me po šal­te­ri­ma dr­žav­nih or­ga­na ili or­ga­na lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Za­to će po­se­ban set ak­tiv­no­sti bi­ti usmje­ren ka raz­vo­ju no­vih e-uslu­ga na­mi­je­nje­nih gra­đa­ni­ma i pri­vre­di, i to naj­pri­je onih ko­ji­ma je ob­u­hva­ćen naj­ve­ći broj ko­ri­sni­ka, za­tim onih ko­ji ima­ju zna­ča­jan uti­caj na po­slov­ni am­bi­jent, po­ve­ća­va­ju efi­ka­snost, skra­ću­ju vri­je­me pru­ža­nja uslu­ga i po­ve­ća­va­ju tran­spa­rent­nost.
U do­me­nu eGra­đa­nin re­a­li­zo­va­će se ne­ko­li­ko ser­vi­sa: pri­stup re­gi­stri­ma ro­đe­nih, umr­lih, vjen­ča­nih, do­ka­zi o pre­bi­va­li­štu i pri­ja­va pri­vre­me­nog bo­rav­ka, pri­ja­va iz­gu­blje­nih do­ku­me­na­ta, ePo­ro­di­li­šte, eKar­ton, i dr. Seg­ment ePo­slo­va­nje pod­ra­zu­mi­je­va: di­gi­tal­ne ser­vi­se za on­lajn re­gi­stra­ci­ju fir­mi, pri­ba­vlja­nje do­zvo­la za oba­vlja­nje po­je­di­nih uslu­žnih dje­lat­no­sti, elek­tron­sku ka­te­go­ri­za­ci­ju ho­tel­skog smje­šta­ja, elek­tron­ski si­stem iz­da­va­nja gra­đe­vin­skih do­zvo­la, i dr. Sve na­ve­de­no bi­će re­a­li­zo­va­no kroz funk­ci­o­nal­nu re­or­ga­ni­za­ci­ju i do­pu­nu por­ta­la www.eupra­va.me.
●Spo­re ad­mi­ni­stra­tiv­ne pro­ce­du­re su ne­što što ka­rak­te­ri­še tre­nut­nu jav­nu upra­vu. Ho­će­te li i na ko­ji na­čin mi­je­nja­ti to sta­nje i mo­del, i iz ko­je ze­mlje EU sma­tra­te da bi se mo­gao naj­pri­klad­ni­je pri­mi­je­ni­ti u na­šoj dr­ža­vi?
– Sa­gla­sna sam sa Va­šom kon­sta­ta­ci­jom. Upra­vo je to ono o če­mu sam go­vo­ri­la i u od­go­vo­ru na pret­hod­no pi­ta­nje. Vi­še ni­je upit­no da li ho­će­mo, jer mo­ra­mo. Si­stem če­ka­nja u re­do­vi­ma mo­ra se uki­nu­ti. Ka­da go­vo­ri­mo o mo­de­li­ma, po­sto­ji vi­še dr­ža­va ko­je su uspje­šno ri­je­ši­le ovaj pro­blem. Jed­na od tih je i Esto­ni­ja, ko­ja je pre­po­zna­ta po e-upra­vi. Sa nji­ma je us­po­sta­vljen kon­takt u pret­hod­nom pe­ri­o­du i na­dam se da će se to na­sta­vi­ti. Ov­dje nam je ve­o­ma zna­čaj­na i po­moć ko­ju ima­mo i ko­ju će­mo una­pri­je­di­ti sa Ve­li­kom Bri­ta­ni­jom. Za do­brim is­ku­stvom ne mo­ra­mo da­le­ko ići, ima­mo ne­ke uspje­šne pri­mje­re i u re­gi­o­nu. Pri­mje­ra ra­di pre­ma Do­ing Bu­si­ness iz­vje­šta­ju Svjet­ske ban­ke za 2017. go­di­nu Cr­na Go­ra je za­u­ze­la 51. mje­sto na li­sti od 190 ran­gi­ra­nih ze­ma­lja i ti­me, u po­re­đe­nju sa pro­šlo­go­di­šnjim re­vi­di­ra­nim iz­vje­šta­jem, ostva­ri­la pad za 3 mje­sta. Od ze­ma­lja u re­gi­o­nu bo­lje od Cr­ne Go­re ove go­di­ne su ran­gi­ra­ne i Ma­ke­do­ni­ja (10) i Slo­ve­ni­ja (30) i Hr­vat­ska (43). Raz­log za to le­ži i u eli­mi­ni­sa­nju ad­mi­ni­stra­tiv­nih ba­ri­je­ra i nji­ho­vim e-ser­vi­si­ma.
●Ka­ko mi­sli­te da se od­re­di­te pre­ma oči­gled­noj pre­bu­ki­ra­no­sti or­ga­na jav­ne upra­ve po pi­ta­nju bro­ja za­po­sle­nih? Da li će i ko­li­ko rad­ni­ka iz jav­ne upra­ve bi­ti ot­pu­šte­no, da li ima­te ana­li­zu o „vi­ško­vi­ma” i ka­da se mo­že oče­ki­va­ti da do to­ga do­đe?
– Ka­da je ri­ječ o vi­šku za­po­sle­nih tre­ba ima­ti u vi­du i sle­de­će: mi ne­ma­mo sa­mo vi­šak za­po­sle­nih, već ima­mo i ma­njak za­po­sle­nih. Na­i­me, Cr­na Go­ra, kao i osta­le dr­ža­ve ka­da je ri­ječ o jav­noj upra­vi, pro­la­zi kroz teh­no­lo­šku re­vo­lu­ci­ju u ko­joj broj­ne uslu­ge bi­va­ju, ka­ko smo go­vo­ri­li, pre­pu­šte­ne seg­men­tu e-upra­ve. Sa dru­ge stra­ne, stal­no se po­ve­ća­va tran­spa­rent­nost i od­go­vor­nost jav­ne upra­ve. Sa tre­će stra­ne, Cr­na Go­ra je sva­kim da­nom sve kom­pa­ti­bil­ni­ja sa Evrop­skom uni­jom ka ko­joj se kre­će­mo. Ovo na­gla­ša­vam da bih uka­za­la ko­li­ko je kom­plek­sno ovo pi­ta­nje i ko­li­ko je slo­že­no sa­gle­da­va­nje či­ta­ve pro­ble­ma­ti­ke. Sa jed­ne stra­ne, ima­te vi­šak jed­nih, a, sa dru­ge, ma­njak dru­gih. Ne­ko će pri­hva­ti­ti no­ve iza­zo­ve, a ne­ko ne, kao i u pri­vre­di.
Zbog sve­ga na­ve­de­nog u ovom tre­nut­ku ne mo­že­mo go­vo­ri­ti u ko­jim seg­men­ti­ma, od­no­sno ko­jim or­ga­ni­ma, po­sto­ji vi­šak bro­ja za­po­sle­nih, jer o ovom sta­nju ni­je­su ra­đe­ne ade­kvat­ne ana­li­ze u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Upra­vo za­to, no­vom Stra­te­gi­jom re­for­me jav­ne upra­ve za pe­ri­od 2016–2020. go­di­ne, re­de­fi­ni­sa­ni su ci­lje­vi iz pla­na unu­tra­šnje re­or­ga­ni­za­ci­je jav­ne upra­ve, ko­ji se od­no­se na sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i una­pre­đe­nje ka­drov­skog pla­ni­ra­nja, a ak­ci­o­nim pla­nom pred­vi­đe­ne su kon­kret­ne ak­tiv­no­sti či­jom re­a­li­za­ci­jom tre­ba da se ostva­ri op­ti­mi­za­ci­ja bro­ja za­po­sle­nih.
Ono što sli­je­di je for­mi­ra­nje me­đu­re­sor­skog ti­ma za ko­or­di­na­ci­ju i pra­će­nje op­ti­mi­za­ci­je bro­ja za­po­sle­nih, ko­ji će ima­ti za­da­tak da na ana­li­tič­ki na­čin sa­gle­da sve re­le­vant­ne fak­to­re u ci­lju od­re­đi­va­nja op­ti­mal­nog bro­ja za­po­sle­nih u dr­žav­nim or­ga­ni­ma (obim po­slo­va sva­kog dr­žav­nog or­ga­na, po­sto­je­ći broj za­po­sle­nih, za­htje­vi EU in­te­gra­ci­ja u po­je­dim obla­sti­ma). Ovaj me­đu­re­sor­ski tim će, uz po­dr­šku SIG­MA, pri­pre­mi­ti me­to­do­lo­gi­ju za od­re­đi­va­nje ci­lja­nih vri­jed­no­sti za op­ti­mi­za­ci­ju bro­ja za­po­sle­nih, ko­ja tre­ba da da smjer­ni­ce or­ga­ni­ma, ka­ko na cen­tral­nom, ta­ko i na lo­kal­nom ni­vou na ko­ji na­čin da ana­li­zi­ra­ju or­ga­ni­za­ci­ju, rad­na mje­sta, opi­se rad­nih mje­sta, za­po­sle­ne itd. a ko­ji po­sao nas če­ka već na­red­ne go­di­ne. U ko­nač­nom, Mi­ni­star­stvo jav­ne upra­ve, u či­joj nad­le­žno­sti je re­for­ma jav­ne upra­ve, spro­vo­di­će kon­ti­nu­i­ra­ni mo­ni­to­ring re­a­li­za­ci­je pla­na op­ti­mi­za­ci­je bro­ja za­po­sle­nih.
Ta­ko­đe, ra­di­će­mo i na iden­ti­fi­ka­ci­ji uslu­ga jav­ne upra­ve (na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou) ko­je bi se mo­gle ustu­pi­ti pri­vat­nim part­ne­ri­ma kroz mo­del pri­vat­no-jav­nog part­ner­stva.
Ana OSTO­JIĆ


Za­hva­li­la na sa­rad­nji

Na kra­ju Vam za­hva­lju­jem na in­te­re­so­va­nju za rad Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve, na pri­li­ci da pre­zen­tujem jav­no­sti sta­vo­ve i na iza­zov­nim i in­spi­ri­šu­ćim pi­ta­nji­ma. Mi­ni­star­stvo jav­ne upra­ve bi­će pri­mjer otvo­re­no­sti i od­go­vor­nog od­no­sa pre­ma me­di­ji­ma. Uvje­re­na sam da će­mo uspje­šno sa­ra­đi­va­ti. Va­ma i Va­šim či­ta­o­ci­ma že­lim uspje­šnu pred­sto­je­ću go­di­nu, a svi­ma po­ru­ču­jem da se vi­di­mo za go­di­nu da iz­mje­ri­mo „pro­la­zno vri­je­me”. Si­gur­na sam da će na­ša jav­na upra­va kra­jem de­cem­bra 2017. bi­ti bo­lja ne­go što je da­nas, a to je naj­va­žni­je jer je to in­te­res sva­kog gra­đa­ni­na i gra­đan­ke.


Ot­por pre­ma pro­mje­na­ma

●Da li gra­đa­ni mo­gu oče­ki­va­ti cen­tra­li­zo­van si­stem pri­ba­vlja­nja svih po­treb­nih do­ku­me­na­ta, od­no­sno uvo­đe­nje mo­de­la „je­dan šal­ter za sve”, bez ob­zi­ra o ko­jem gra­du i re­gi­ji se ra­di?
– Po­če­tak pri­mje­ne no­vog Za­ko­na o uprav­nom po­stup­ku i ukla­nja­nje ba­ri­je­ra u po­seb­nim za­ko­ni­ma tre­ba da da­ju re­zul­ta­te. Or­ga­ni još tra­že od gra­đa­na i pred­u­ze­ća da pod­no­se do­ku­men­ta o po­da­ci­ma ko­ji po­sto­je u zva­nič­nim evi­den­ci­ja­ma. Za­to mo­ra­mo obez­bi­je­di­ti da u prak­si po­sto­ji si­stem bez­bjed­ne i po­u­zda­ne raz­mje­ne po­da­ta­ka iz­me­đu or­ga­na, da bi se po­da­ci raz­mje­nji­va­li iz­me­đu or­ga­na, a ne tra­ži­li od gra­đa­na. Za­to će­mo us­po­sta­vi­ti je­din­stve­ni si­stem za raz­mje­nu po­da­ta­ka dr­žav­ne upra­ve i je­din­stven re­gi­star gra­đa­na.
U tom smi­slu, pra­vo­vre­me­no uprav­no od­lu­či­va­nje, ko­ri­šće­nje elek­tron­ske upra­ve u sva­ko­dnev­nom ra­du uprav­nih or­ga­na od kru­ci­jal­nog je zna­ča­ja za kva­li­tet ostva­ri­va­nja pra­va i prav­nih in­te­re­sa gra­đa­na. Do­sa­da­šnji raz­voj elek­tron­ske upra­ve ka­rak­te­ri­še ot­por ad­mi­ni­stra­ci­je pre­ma pro­mje­na­ma, ta­ko da nas če­ka­ju ve­li­ki na­po­ri ka­ko bi obez­bi­je­di­li ve­ći pro­gres u ovoj obla­sti. Za uvo­đe­nje mo­de­la „je­dan šal­ter za sve” stvo­re­ne su za­kon­ske pret­po­stav­ke, a ono što sli­je­di je da ovaj in­sti­tut za­ži­vi i u prak­si. To će, ta­ko­đe, bi­ti jed­no od pi­ta­nja za ko­je ću se za­la­ga­ti.