Pro­blem pri stam­be­nom zbri­nja­va­nju rad­ni­ka pr­ven­stve­no su ni­ska pri­ma­nja, a sli­je­de rad na cr­no, vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe i ugo­vo­ri o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, ko­ji im one­mo­gu­ća­va­ju po­di­za­nje stam­be­nog kre­di­ta, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” Da­ni­lo Po­po­vić, di­rek­tor Cr­no­gor­skog fon­da za so­li­dar­nu stam­be­nu iz­grad­nju (CFSSI). Taj fond je če­sto iz­lo­žen kri­ti­ka­ma zbog ne­tran­spa­rent­nog ra­da i ras­po­dje­la sta­no­va, a Po­po­vić tvr­di da su te kri­ti­ke ne­u­te­me­lje­ne. On is­ti­če da je CFSSI do sa­da iz­gra­dio stam­be­ne objek­te u go­to­vo svim op­šti­na­ma u Cr­noj Go­ri.
– Od 1996. go­di­ne do po­lo­vi­ne ove go­di­ne iz­gra­di­li smo 1.957 stam­be­nih je­di­ni­ca u Pod­go­ri­ci, Bu­dvi, Be­ra­na­ma, Plje­vlji­ma, Ko­la­ši­nu, Nik­ši­ću, An­dri­je­vi­ci, Ro­ža­ja­ma, Ce­ti­nju, Moj­kov­cu, Tiv­tu, Ba­ru, Plu­ži­na­ma i Bi­je­lom Po­lju. Ako stva­ri sa­gle­da­te na na­čin da sva­ki od zbri­nu­tih rad­ni­ka u pro­sje­ku ima če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu, stam­be­no je obez­bi­je­đe­no 7.828 lju­di – is­ta­kao je Po­po­vić.
On je na­ja­vio da će u na­red­noj go­di­ni na­sta­vi­ti iz­grad­nju stam­be­nih obje­ka­ta u Pe­trov­cu (57 stam­be­nih je­di­ni­ca), Me­lji­na­ma (23) i Ža­blja­ku (30). Pla­ni­ra­ju i iz­grad­nju još jed­nog stam­be­nog objek­ta u Bu­dvi sa 32 sta­na.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te kri­ti­ke zbog na­vod­nih zlo­u­po­tre­ba u Fon­du za so­li­dar­no stam­be­nu iz­grad­nju?
Na sva­ku po­zi­tiv­nu kri­ti­ku, bi­lo pri­vat­nu, bi­lo po­slov­nu, gle­dam kao na po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju i kao na mo­guć­nost vla­sti­tog na­pret­ka ili na­pret­ka Fon­da, i ra­do je pri­hva­tam. Iskre­no, ni­sam mo­gao a da ne pri­mi­je­tim da naj­ve­ći broj ne­ga­tiv­nih kri­ti­ka na rad Fon­da do­la­zi iz od­re­đe­nih „ku­hi­nja”. Te kri­ti­ke do­ži­vlja­vam kao ne­tač­ne i ne­u­te­me­lje­ne, i ni­je­su pred­met mog in­te­re­so­va­nja. Po osno­vu ta­kvih ne­u­te­me­lje­nih in­for­ma­ci­ja ko­je se pla­si­ra­ju u me­di­ji­ma, če­sto smo bi­li pred­met ra­znih kon­tro­la od stra­ne dr­žav­nih or­ga­na, a nji­ho­vu ne­u­te­me­lje­nost naj­bo­lje po­ka­zu­je to što ni u jed­nom od tih slu­ča­je­va ni­je bi­lo sud­skog pro­ce­su­i­ra­nja.
● S ob­zi­rom na to da su Fond for­mi­ra­li Vla­da, Sa­vez sin­di­ka­ta i Uni­ja po­slo­da­va­ca, za­što Vaš rad ni­je tran­spa­rent­ni­ji i za­što če­sto od­bi­ja­te da do­sta­vi­te do­ku­men­ta­ci­ju o ra­du?
Re­a­go­va­li smo na sve pod­ni­je­te za­htje­ve i bla­go­vre­me­no do­sta­vi­li tra­že­nu do­ku­men­ta­ci­ju, na­rav­no ako je pod­ni­je­ti za­htjev imao za­kon­ski osnov. Osni­va­či Fon­da u pot­pu­no­sti su upo­zna­ti sa ra­dom te in­sti­tu­ci­je, ka­ko pre­ko svo­jih pred­stav­ni­ka u od­bo­ru di­rek­to­ra ko­ji upra­vlja dru­štvom, ko­ji sko­ro sva­ko­dnev­no uče­stvu­ju u ra­du Fon­da i upo­zna­ti su sa svim bit­nim po­da­ci­ma ve­za­nim za nje­ga, ta­ko i iz iz­vje­šta­ja o ra­du ko­je do­sta­vlja­mo vla­sni­ci­ma dru­štva po za­vr­šet­ku sva­ke po­slov­ne go­di­ne.
● Ko­ji su naj­ve­ći pro­ble­mi ka­da je pi­ta­nju stam­be­no zbri­nja­va­nje rad­ni­ka?
Naj­ve­ći pro­blem pred­sta­vlja či­nje­ni­ca da je na­kon pri­va­ti­za­ci­ja jav­ni stam­be­ni fond sko­ro pot­pu­no ne­stao, a da kroz pri­va­ti­za­ci­ju ni­je­su obez­bi­je­đe­na do­volj­na fi­nan­sij­ska sred­stva za za­do­vo­lja­va­nje stam­be­nih po­tre­ba. Stam­be­ni fond se ni­je ob­na­vlja­vo, sta­no­vi su u pe­ri­o­du so­ci­ja­li­zma gra­đe­ni iz sred­sta­va jav­nog sek­to­ra, do­dje­lji­va­ni su mal­te­ne svi­ma i omo­gu­ća­va­na je nji­ho­va da­lja pri­va­ti­za­ci­ja.
● Za­što sta­no­ve ko­je Fond gra­di, umje­sto rad­ni­ci­ma, če­sto pro­da­je­te dru­gim li­ci­ma, i to po tr­ži­šnim ci­je­na­ma?
Ne­tač­no je da sta­no­ve pro­da­je­mo po tr­ži­šnim ci­je­na­ma. Mo­lim da mi do­sta­vi­te je­dan od ta­kvih ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji. Cilj i duh ovog pro­jek­ta je iz­grad­nja sta­no­va so­li­dar­no­sti za po­tre­be rje­ša­va­nja stam­be­nih pi­ta­nja za­po­sle­nih po po­volj­ni­jim uslo­vi­ma od tr­ži­šnih sa te­ri­to­ri­je op­šti­ne ko­ja do­dje­lju­je ze­mlji­šte. Ci­je­na na­ših sta­no­va znat­no je ni­ža od tr­ži­šne, jer je re­lak­si­ra­na od na­kna­de po osno­vu ze­mlji­šta i na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ko­je do­dje­lju­je op­šti­na i ona se za­sni­va na tro­škov­noj ci­je­ni. Sta­no­vi Fon­da su u pro­te­klom pe­ri­o­du pro­da­va­ni, i sa­da se pro­da­ju, po utvr­đe­nim ci­je­na­ma, for­mi­ra­nim na ba­zi tro­ško­va, a do po­ve­ća­nja ci­je­ne mo­že do­ći zbog even­tu­al­ne pro­mje­ne PDV-a i zbog tro­ško­va kre­di­ta, tj. uko­li­ko stan ni­je pla­ćen u skla­du sa ro­ko­vi­ma, a Fond je na ime ne­iz­mi­re­nja mo­rao po­di­ći kre­dit, s tim što ni u tim slu­ča­je­vi­ma ne mo­že­mo go­vo­ri­ti da je ci­je­na tr­ži­šna, jer je i ta­da mno­go ni­ža od tr­ži­šne po­nu­de.
Cr­no­gor­ski fond za so­li­dar­nu stam­be­nu iz­grad­nju pri ras­po­dje­li i pro­da­ji sta­no­va ko­je gra­di pre­po­zna­je is­klju­či­vo ula­ga­če ko­ji Fon­du upla­ću­ju sred­stva za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja svo­jih za­po­sle­nih. Ula­ga­či Cr­no­gor­skog fon­da za so­li­dar­nu stam­be­nu iz­grad­nju su sko­ro is­klju­či­vo po­slo­dav­ci – prav­na li­ca sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Ula­ga­či-prav­na li­ca sa te­ri­to­ri­je dr­ža­ve do­sta­vlja­ju Fon­du od­lu­ke o no­si­o­ci­ma pra­va na ku­po­vi­nu sta­no­va iz fir­mi ula­ga­ča.
M.S.