Cr­na Go­ra je je­dan od li­de­ra u re­gi­o­nu ka­da je u pi­ta­nju broj pra­zni­ka i slo­bod­nih da­na za nji­ho­vo obi­lje­ža­va­nje. Na­red­ne go­di­ne za­po­sle­ni će pra­zno­va­ti čak 20 da­na, pod uslo­vom da im po­slo­dav­ci omo­gu­će to­li­ka od­su­stva, jer ne­ki pra­zni­ci pa­da­ju na da­ne vi­ken­da pa se obi­lje­ža­va­nje po­mje­ra na rad­ne da­ne. Po pra­vi­lu, slo­bod­ni da­ni za pra­zni­ke ga­ran­to­va­ni su za­po­sle­ni­ma u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ta­ko da oni mo­gu ra­ču­na­ti na još je­dan od­mor po­red re­dov­nog. Ka­da se da­ni pra­zni­ka po­klo­pe sa rad­nim, on­da u su­šti­ni ima­mo 13 pra­znič­nih da­na, ubra­ja­ju­ći u to sve vjer­ske i dr­žav­ne pra­zni­ke.
Pre­ma Za­ko­nu o dr­žav­nim i dru­gim pra­zni­ci­ma, u na­šoj dr­ža­vi se pra­znu­je 10 pra­zni­ka, dr­žav­nih i vjer­skih, a Skup­šti­na bi usko­ro tre­ba­lo da iz­gla­sa no­vi pra­znik, Dan ro­đe­nja Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša – 13. no­vem­bar.
To će bi­ti pe­ti dr­žav­ni pra­znik, po­red šest vjer­skih pra­zni­ka – pra­vo­slav­nih, ka­to­lič­kih i islam­skih. Svi pra­zni­ci u Cr­noj Go­ri pra­znu­ju se dva da­na, a ne­rad­ni da­ni su i glav­ni vjer­ski pra­zni­ci. Uko­li­ko pra­znik pa­da u ne­dje­lju, on­da su dva na­red­na da­na ne­rad­na. Uko­li­ko je dru­gi pra­znič­ni dan ne­dje­lja, ne­rad­ni će bi­ti pr­vi rad­ni dan.
Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja sa­op­šte­no je da će po­vo­dom No­ve go­di­ne ne­rad­ni bi­ti ne­dje­lja, 1. ja­nu­ar i po­ne­dje­ljak, 2. ja­nu­ar. Ka­ko pr­vi pra­znič­ni dan ove go­di­ne pa­da u ne­dje­lju, pra­znič­ni ne­rad­ni dan bi­će i uto­rak, 3. ja­nu­ar.
Na osno­vu Za­ko­na o svet­ko­va­nju vjer­skih pra­zni­ka, vjer­ni­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vje­sti ima­ju pra­vo na pla­će­no od­su­stvo, ra­di svet­ko­va­nja vjer­skog pra­zni­ka za Bad­nji dan i Bo­žić tri da­na i to 6, 7. i 8. ja­nu­ar.
– Ne­rad­ni da­ni za bo­žić­ne pra­zni­ke su pe­tak, 6. ja­nu­ar – Bad­nji dan, te Bo­žić su­bo­ta i ne­dje­lja, 7. i 8. ja­nu­ar – ka­žu u mi­ni­star­stvu.
Dr­žav­ni or­ga­ni, or­ga­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, jav­ne usta­no­ve, jav­na pred­u­ze­ća i dru­gi su­bjek­ti ko­ji oba­vlja­ju dje­lat­no­sti od jav­nog in­te­re­sa du­žni su da u pra­znič­ne da­ne obez­bi­je­de vr­še­nje po­slo­va či­jim bi pre­ki­dom mo­gle na­stu­pi­ti štet­ne po­sle­di­ce po gra­đa­ne ili dr­ža­vu.
Osim No­ve go­di­ne, u 2017. go­di­ni za 1. maj za­po­sle­ni će po za­ko­nu ima­ti pra­vo na od­su­stvo dva da­na, i to 1. i 2. ma­ja, od­no­sno u po­ne­dje­ljak i uto­rak. Dan ne­za­vi­sno­sti na­red­ne go­di­ne pa­da u ne­dje­lju, pa će ne­rad­ni da­ni bi­ti po­ne­dje­ljak i uto­rak. Dan dr­žav­no­sti, 13. jul, ta­ko­đe će bi­ti po­ve­zan sa vi­ken­dom, s ob­zi­rom na to da se obi­lje­ža­va u če­tvr­tak i pe­tak, 13. i 14. ju­la.
Osim za Bo­žić, pra­vo­slav­ci će za Vas­krs po­red ne­dje­lje, jer je to dan ka­da se uvi­jek obi­lje­ža­va naj­ve­ći hri­šćan­ski pra­znik, ima­ti slo­bod­ne da­ne pe­tak i po­ne­dje­ljak. Po­red na­ve­de­nih pra­zni­ka, pra­vo­slav­ci ima­ju i je­dan dan za sla­vlje­nje kr­sne sla­ve.
Ka­to­li­ci će za Bo­žić ima­ti dva slo­bod­na da­na i isto to­li­ko za Us­krs.
Mu­sli­ma­ni u Cr­noj Go­ri ima­ju pra­vo na obi­lje­ža­va­nje dva vjer­ska pra­zni­ka i to Ra­ma­zan­ski baj­ram, ko­ji se na­red­ne go­di­ne obi­lje­ža­va u po­ne­dje­ljak, 26. ju­na, kao i Kur­ban-baj­ram ko­ji će bi­ti sla­vljen u su­bo­tu, 2. sep­tem­bra. Iako se oba Baj­ra­ma po pra­vi­lu sla­ve tri da­na, za­po­sle­ni ima­ju pra­vo na od­su­stvo sa po­sla uglav­nom dva da­na.
U po­re­đe­nju sa re­gi­o­nom, u Sr­bi­ji ma­nje pra­znu­ju. Ta­mo se po za­ko­nu pra­znu­je 10 da­na go­di­šnje, isto to­li­ko u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, a u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji 14.
Ka­da je ri­ječ o Sr­bi­ji, a go­vo­ri­mo o dr­žav­nim pra­zni­ci­ma, osim no­vo­go­di­šnjih i pr­vo­maj­skih pra­zni­ka obilj­ža­va se i Sre­te­nje – Dan dr­žav­no­sti, i to 15. i 16. fe­bru­a­ra, kao i Dan pri­mir­ja u Pr­vom svjet­skom ra­tu 11. no­vem­bra.
Za­ko­nom o pra­zni­ci­ma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, osim No­ve go­di­ne i 1. ma­ja ka­da su ti da­ni od­re­đe­ni kao ne­rad­ni, obi­lje­ža­va se i 9. maj, kao Dan po­bje­de nad fa­ši­zmom, ali rad­no. Za­tim obi­lje­ža­va­ju i 1. mart – Dan ne­za­vi­sno­sti BiH, i ka­ko je pro­pi­sa­no za­ko­nom, na taj dan dr­žav­ni or­ga­ni, pred­u­ze­ća i dru­ga prav­na li­ca ne ra­de. Isto va­ži i za Dan dr­žav­no­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji se obi­lje­ža­va 28. no­vem­bra, ko­ji je ta­ko­đe ne­rad­ni. Ovi pra­zni­ci se pre­ma nji­ho­vom za­ko­nu sla­ve sa­mo je­dan dan, i to na dan pra­zni­ka.
Za­ko­nom o blag­da­ni­ma, spo­men­da­ni­ma i ne­rad­nim da­ni­ma u Hr­vat­skoj je pro­pi­sa­no ko­ji da­ni su ne­rad­ni. Ta­ko se u Hr­vat­skoj obi­lje­ža­va, ako iz­u­zme­mo vjer­ske pra­zni­ke, Dan ani­fa­ši­stič­ke bor­be – 22. jun, Dan dr­žav­no­sti – 25. jun, Dan do­mo­vin­ske za­hval­no­sti – 5. av­gust, Dan ne­za­vi­sno­sti – 8. ok­to­bar. U Ma­ke­do­ni­ji po­red stan­dard­nih no­vo­go­di­šnjih i pr­vo­maj­skih, kao i vjer­skih pra­zni­ka, obi­lje­ža­va se 2. av­gust – Dan Re­pu­bli­ke, za­tim 8. sep­tem­bar – Dan ne­za­vi­sno­sti, 11. ok­to­bar – Dan ustan­ka, 23. ok­to­bar – Dan ma­ke­don­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne bor­be.M.SEKULOVIĆ


Om­bud­sman upo­zo­rio na kr­še­nje

Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić dao je pre­po­ru­ku Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je da u ci­lju za­šti­te pra­va za­po­sle­nih bez da­ljeg od­la­ga­nja pri­stu­pi iz­ra­di i do­no­še­nju pro­pi­sa o kri­te­ri­ju­mi­ma i pra­vi­li­ma o iz­da­va­nju do­zvo­le za rad u pra­znič­ne da­ne. On je oci­je­nio neo­prav­da­nim to što Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je ni­je iz­vr­ši­lo za­kon­sku oba­ve­zu ni­ti je na­kon dvi­je i po go­di­ne do­ni­je­lo pro­pis o kri­te­ri­ju­mi­ma i pra­vi­li­ma o iz­da­va­nju do­zvo­le za rad u pra­znič­ne da­ne.
– Ova­kvim po­stu­pa­njem Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je do­ve­de­no je u pi­ta­nje i po­što­va­nje Usta­vom od­re­đe­nih na­če­la ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti ko­ja pred­vi­đa­ju ostva­ri­va­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da – na­vo­di se u pre­po­ru­ci.