Kao i ve­ći­na trans oso­ba, i ja sam se su­sre­ta­la sa ra­znim pro­ble­mi­ma, osu­da­ma i pre­pre­ka­ma. Sve je mno­go te­že ako ne­ma­te po­dr­šku po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja, kao što je ja ne­mam, pri­ča u is­po­vi­je­sti za „Dan” tran­ssek­su­al­ka La­ra M. Ona ob­ja­šnja­va da je njen ži­vot te­žak, po­čev od ula­ska u pro­ces pro­mje­ne po­la.
– U tim tre­nu­ci­ma osje­ti­te šta je ži­vot i ko­li­ko umi­je da bu­de su­rov. Osta­je­te sa­mi i kre­će­te iz po­čet­ka u jed­nu no­vu sfe­ru ži­vo­ta – ob­ja­šnja­va La­ra.
Ona ka­že da je vi­še od 80 od­sto okru­že­nja sklo­no kri­ti­ka­ma i osu­da­ma zbog to­ga što je tran­ssek­su­al­na oso­ba.
– Naj­bit­ni­je je da osta­ne­te na svom pu­tu i dr­ži­te se tog prav­ca, jer ni­šta ni­je te­ško ako to ja­ko že­li­te. U Cr­noj Go­ri sam pri­hva­će­na dje­li­mič­no do­bro, što je mno­go bo­lje ne­go u Sr­bi­ji. Sva­ki pro­blem je rje­šiv na svoj na­čin, sa­mo su po­treb­ne upor­nost i is­traj­nost. Na­ža­lost, mo­je okru­že­nje i mo­ja po­ro­di­ca su to pri­hva­ti­li na naj­go­ri na­čin – pre­pun osu­da i bez po­dr­ške. Na­ža­lost, već go­di­na­ma ni­sam u kon­tak­tu sa svo­jom po­ro­di­com. Te­ško je jer osta­je­te sa­mi – pri­ča La­ra.
Ona is­ti­če da tran­ssrod­ne oso­be u Cr­noj Go­ri te­ško mo­gu da iz­naj­me stan.
– Ve­ći­na nas ni­je stam­be­no si­tu­i­ra­na. Pro­blem je i pri­ja­va pre­bi­va­li­šta i ula­zak u bi­lo ko­ju vr­stu rad­nog od­no­sa – po­ja­sni­la je La­ra.
Sa slič­nim pro­ble­mi­ma su­o­ča­va se i gej Mar­ko.B.
– Ni­ko ne mo­že da bi­ra ka­kav će da se ro­di, pla­vih oči­ju, kao gej, le­zbij­ka, bi­sek­su­a­lac ili trans oso­ba. Bi­ra­mo sa­mo ka­ko će­mo da ži­vi­mo ži­vo­te ko­ji su nam da­ti – iskre­no, otvo­re­no i bez pred­ra­su­da; ili u mra­ku, za­tvo­re­nog uma i u stra­hu od mi­šlje­nja oko­li­ne – u is­po­vi­je­sti za „Dan” ka­že Mar­ko B.
On ka­že da mu je kao mla­dom gej mu­ška­r­cu ži­vot u Cr­noj Go­ri is­pu­njen broj­nim pre­pre­ka­ma i iza­zo­vi­ma. Is­ti­če da je u nje­go­vom ži­vo­tu sva­ko­dnev­no pri­su­tan strah za si­gur­nost i bez­bjed­nost, kao i strah da će ga pri­ja­te­lji i po­ro­di­ca od­ba­ci­ti.
– Te­ško je ži­vje­ti is­pu­njen i sre­ćan ži­vot ka­da zna­te da vas dru­štvo po­sma­tra kao ne­nor­mal­nog i bo­le­snog, a u stva­ri vi ni­ste ni­šta dru­ga­či­ji od svih onih ko­ji vas osu­đu­ju i na­pa­da­ju. Ali, ni­je sve to­li­ko lo­še ni cr­no, u po­re­đe­nju sa pret­hod­nim go­di­na­ma ži­vot mi je lak­ši i po­sto­ji ne­ka­kvo ra­zu­mi­je­va­nje za LGBTIQ oso­be u Cr­noj Go­ri – pri­mje­ću­je Mar­ko.
On ka­že da ni­je jav­no de­kla­ri­san kao gej oso­ba.
– Auto­vao sam se čla­no­vi­ma svo­je uže po­ro­di­ce i broj­nim pri­ja­te­lji­ma. Glav­ni be­ne­fit auto­va­nja oso­bi ko­ja će da vas pri­hva­ti i po­dr­ži je­ste što vam sa le­đa pad­nu ve­li­ki te­ret i mu­ka. Od mo­men­ta mog pr­vog auto­va­nja, još u sred­njoj ško­li, po­čeo sam da ži­vim mno­go bo­lje, zna­ju­ći da ni­je­sam sam i da imam ne­ko­ga ko me ra­zu­mi­je i vo­li ona­kvog ka­kav je­sam. Je­di­na „lo­ša” stra­na auto­va­nja je­ste ri­zik da ugro­zi­mo svo­ju bez­bjed­nost i si­gu­r­nost. Ni­je­su svi pod­jed­na­ko sprem­ni da pri­hva­te i ra­zu­mi­ju raz­li­či­to­sti – pri­ča Mar­ko.
On ka­že da je u sred­njoj ško­li če­sto tr­pio ver­bal­no na­si­lje i pri­jet­nje, kao i ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja fi­zič­kih na­pa­da. U tim si­tu­a­ci­ja­ma je, pri­sje­ća se, te­žio da se što pri­je sklo­ni i iz­bjeg­ne sva­ki da­lji su­kob.
– Ka­da to ni­je bi­lo mo­gu­će, mo­rao sam da se bra­nim – is­ti­če on.
Do­da­je da je u 21. vi­je­ku su­vi­šno pri­ča­ti i be­smi­sle­no po­sma­tra­ti sek­su­al­nu ori­jen­ta­ci­ju kao stvar iz­bo­ra.
– Na­ža­lost, da­nas se pi­ta­nje ljud­skih pra­va ko­ri­sti za po­sti­za­nje sit­nih po­li­tič­kih ci­lje­va, a ne da bi se šti­ti­li do­sto­jan­stvo i pra­va lju­di u Cr­noj Go­ri – ka­že naš sa­go­vor­nik.
Mar­ko ka­že da ga za Cr­nu Go­ru ve­žu po­ro­di­ca, pri­ja­te­lji, li­je­pe uspo­me­ne...
– To je ne­što za šta se bo­rim i od če­ga ni­je­sam spre­man da od­u­sta­nem. Ali, isto ta­ko, iz Cr­ne Go­re me tje­ra­ju mr­žnja, ne­ra­zu­mi­je­va­nje, ne­po­što­va­nje i ne­bri­ga mo­je dr­ža­ve za lju­de, gra­đa­ne kao što sam ja – is­ti­če Mar­ko.
Da su LGBT oso­be u Cr­noj Go­ri u lo­šem po­lo­ža­ju po­tvr­đu­je i na­ša sa­go­vor­ni­ca ko­ja je že­lje­la da osta­ne ano­nim­na, ali je go­vo­ri­la pod pse­u­do­ni­mom Kven van Ka­te­gart. Ova le­zbij­ka pri­mje­ću­je da je na­še dru­štvo još tra­di­ci­o­nal­no, a da su raz­li­či­to­sti ne­pri­hva­će­ne.
– Oni ko­ji su jav­no de­kla­ri­sa­ni iz­lo­že­ni su sva­ko­dnev­nim pri­jet­nja­ma i ver­bal­nom, a ne­kad i fi­zič­kom na­si­lju, dok oni ko­ji ni­su jav­no de­kla­ri­sa­ni ži­ve „du­pli” ži­vot jer ne že­le da bu­du mal­tre­ti­ra­ni. Ni­sam de­kla­ri­sa­na gej oso­ba, jer znam ko­li­ko su kon­zer­va­tiv­ni i mo­ja po­ro­di­ca i okru­že­nje. Do­bra stvar jav­nog de­kla­ri­sa­nja je­ste u to­me što sva­ko ko se de­kla­ri­še po­ka­zu­je ko­li­ko je hra­bar da jav­no ka­že da je dru­ga­či­ji i ti­me po­ma­že dru­goj oso­bi da se jav­no de­kla­ri­še i iz­bo­ri za stra­ho­vi­ma da će ga se po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji od­re­ći – pri­ča ona.
Kven van Ka­te­gart ob­ja­šnja­va da u sek­su­al­noj ori­jen­ta­ci­ji ne­ma ni­čeg stra­šnog i neo­bič­nog, jer su lju­di ta­kvi ro­đe­ni i ni­je­su od­jed­nom po­sta­li LGBT, ka­ko se to če­sto mo­že ču­ti.
– Ako go­vo­ri­mo iskre­no, sa ti­me ste ro­đe­ni. Od ma­le­na sam se vi­še igra­la sa auti­ći­ma i ni­sam vo­lje­la ha­lji­ni­ce. Do svo­je sed­me go­di­ne go­vo­ri­la sam u mu­škom ro­du. Vi­še sam vo­lje­la pla­vu od ro­ze, uvi­jek sam htje­la sa ocem da po­pra­vljam auto vi­še ne­go da pra­vim ko­la­če sa ma­mom. Ta­ko da to ni­je iz­bor, s ti­me ste ro­đe­ni – is­ti­če ona.
Na­ša sa­go­vor­ni­ca ka­že da že­li da ode iz Cr­ne Go­re i du­ži pe­ri­od to pla­ni­ra.
– U po­je­di­nim ze­mlja­ma oso­be ko­je pri­pa­da­ju LGBT po­pu­la­ci­ji ima­ju bo­lje uslo­ve za ži­vot. Ne osu­đu­je ih ni­ko i ne­ma­ju pro­ble­ma sa su­gra­đa­ni­ma i bo­lje su shva­će­ni ne­go kod nas. Mo­gu da za­snu­ju po­ro­di­cu, bez pri­je­kih po­gle­da i opa­ski su­gra­đa­na. Za Cr­nu Go­ru me ve­žu sta­lan po­sao, se­stri­či­ne, pri­ja­te­lji ko­ji me po­dr­ža­va­ju, a tje­ra sve osta­lo – dr­žav­ni si­stem, po­na­ša­nje gra­đa­na pre­ma LGBT po­pu­la­ci­ji, za­ko­ni ve­za­no za tu po­pu­la­ci­ju. Lju­di bi tre­ba­lo da se osvi­je­ste i on­da bi svi­ma bi­lo la­god­ni­je za ži­vot u Cr­noj Go­ri – is­ti­če ona.
„Dan” je stu­pio u kon­takt sa pri­pad­ni­ci­ma LGBT za­jed­ni­ce za­hva­lju­ju­ći NVO LGBT fo­rum Pro­gres.
M.SEKULOVIĆ


Od­la­ze jer ni­je­su bez­bjed­ni

Pred­sjed­ni­ca Uprav­nog od­bo­ra LGBT fo­ru­ma Pro­gres Bo­ja­na Jo­kić sa­op­šti­la je ra­ni­je da je pre­ma po­da­ci­ma NVO na či­jem je če­lu na­šu dr­ža­vu u po­sled­nju go­di­nu na­pu­sti­lo oko 30 LGBT oso­ba sa­mo zbog ne­mo­guć­no­sti da ži­ve pri­hva­će­no i bez­bjed­no. Ona sma­tra da se u Cr­noj Go­ri de­ša­va­ju ozbilj­ne pro­mje­ne.
– Sve LGBT or­ga­ni­za­ci­je iz­u­zet­no su ak­tiv­ne i po­sve­će­no ra­de na po­pra­vlja­nju po­lo­ža­ja. Re­kla bih da je to naj­vi­še za­slu­ga LGBT i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je po­dr­ža­va­ju ljud­ska pra­va LGBT oso­ba. Vla­da i lo­kal­ne sa­mo­pra­ve mo­gle su pru­ži­ti pu­no vi­še. Po­seb­no je vi­dljiv na­pre­dak u kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti LGBT za­jed­ni­ce. A pri­mi­je­ti­će i va­ši či­ta­o­ci da je bez­bjed­nost naj­va­žni­ja za sva­kog gra­đa­ni­na. Nor­mal­nog ži­vo­ta ne­ma uko­li­ko po­sto­ji strah. U pro­te­kloj go­di­ni po­seb­no je una­pri­je­đen rad dr­žav­no-tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Dra­stič­no je po­ve­ćan broj op­tu­žnih pred­lo­ga i po­tvr­đe­nih op­tu­žni­ca. Sva­kim da­nom je sve vi­še pra­vo­sna­žnih pre­su­da, a sve to du­go­roč­no po­ma­že i obič­nim gra­đa­ni­ma da ra­zu­mi­ju uslo­ve u ko­ji­ma ži­ve i ra­de LGBT oso­be i pre­ma nji­ma gra­de gra­đan­ski i ljud­ski od­nos. I da­lje je ja­ko pu­no LGBT oso­ba ko­je svo­ju bu­duć­nost tra­že van gra­ni­ca ove ze­mlje. Ra­zu­mi­je­mo eko­nom­ske raz­lo­ge dru­gih gra­đa­na, ali LGBT oso­be od­la­ze is­klju­či­vo zbog ne­mo­guć­no­sti da ži­ve pri­hva­će­no i bez­bjed­no. Pre­ma na­šim po­da­ci­ma, a mi ni­smo je­di­ni iz­vor, od sep­tem­bra pro­šle go­di­ne 27 ge­jo­va i le­zbij­ki je na­pu­sti­lo Cr­nu Go­ru. Od to­ga je šest pa­ro­va, uglav­nom le­zbij­skih. Mno­gi od njih su vi­so­ko­o­bra­zo­va­ne oso­be, ka­dro­vi ko­ji su po­treb­ni cr­no­gor­skoj me­di­ci­ni, na­u­ci, pri­vre­di. Vla­da, op­šti­ne, so­ci­jal­ni part­ne­ri, mo­ra­ju po­mo­ći da LGBT oso­be bu­du pri­hva­će­ne u po­ro­di­ci, kom­ši­lu­ku, na po­slu, na uli­ci... So­ci­jal­ni ži­vot LGBT oso­ba pun je iza­zo­va, stra­ha i ni­je kva­li­te­tan. Na to­me mo­ra­mo ra­di­ti svi sku­pa – na­ve­la je Jo­kić.