U 2016. go­di­ni Vla­da je bi­la bla­go­na­klo­na pre­ma do­ma­ćim i stra­nim bi­zni­sme­ni­ma, kao i pre­ma po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­ri­ma, dok pre­ma gra­đa­ni­ma ni­je bi­la ši­ro­ke ru­ke, već na­pro­tiv. U iz­bor­noj go­di­ni, po­ve­ća­ne su na­kna­de za pod­sti­caj pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra i to u dva na­vra­ta, pot­pi­san je ak­ci­o­nar­ski ugo­vor sa A2A, Por­to Mon­te­ne­gro je pro­mi­je­nio vla­sni­ka, sa­zna­li smo da je ga­ran­ci­ja za ho­tel „As” od tri mi­li­o­na eura fal­si­fi­ko­va­na, kao i da je od 777 mi­li­o­na po­re­skog du­ga na­pla­ti­vo sve­ga 236 mi­li­o­na.
Pod­sti­ca­ji du­plo
ve­ći, ga­ran­ci­ja
fal­si­fi­ko­va­na
Go­di­na je po­če­la sa po­ve­ća­njem na­kna­de za pod­sti­caj pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je (OIE) za 27 pro­ce­na­ta. Pod­sti­caj pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju, a taj no­vac se pla­ća vla­sni­ci­ma ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na (mHE). Vla­sni­ci fir­mi Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro, Si­ner­dži i Ig­ma ener­dži, kao što je po­zna­to, po­ve­za­ni su sa DPS-om. Po­ve­ća­nje od 27 od­sto ni­je bi­lo do­volj­no, pa je Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je sre­di­nom go­di­ne po­ve­ća­lo iz­nos na­kna­de za 100 po­sto. Ti­me je omo­gu­će­no da tri fir­me u ovoj go­di­ni zara­de oko 3,5 mi­li­o­na eura, što je tri i po pu­ta vi­še ne­go u 2015. go­di­ni. Gra­đa­ni­ma je na­kna­da po­ve­ća­na za 127 od­sto, pa sa­da na pro­sječ­nom ra­ču­nu od 35 eura, 50 cen­ti da­ju vla­sni­ci­ma mHE. U 2017. go­di­ni na­kna­da će se po­ve­ća­ti za če­ti­ri do pet pu­ta, pa će taj iz­nos mje­seč­no iz­no­si­ti ne­ko­li­ko eura. Zbog uve­ća­nih na­kna­da gra­đa­ni­ma će bi­ti ve­ći ra­ču­ni za stru­ju, iako je ci­je­na stru­je u 2017. go­di­ni sma­nje­na za 4,74 od­sto.
U fe­bru­a­ru je Ustav­ni sud pri­hva­tio ini­ci­ja­ti­vu Euro­fon­da i uki­nuo od­lu­ku Skup­šti­ne ko­ja je po­lo­vi­nom 2012. go­di­ne iz­mije­ni­la pro­stor­ni plan do 2020. go­di­ne i So­la­ni vra­ti­la sta­tus za­šti­će­nog pod­ruč­ja. Ustav­ni sud je, me­đu­tim, kon­sta­to­vao da je Skup­šti­na pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja i uki­nu­la nje­nu od­lu­ku. Ti­me je ze­mlji­štu So­la­ne vra­ćen sta­tus gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, či­me je i po­ve­ća­na vri­jed­no­st imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća. Vla­sni­ci Euro­fon­da ne­ko­li­ko go­di­na po­ku­ša­va­ju da pro­da­ju ze­mlji­šte za pre­ko 150 mi­li­o­na eura.
Pred kraj pr­vog kvar­ta­la Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma je oba­vi­je­sti­lo jav­nost da je ga­ran­ci­ja od tri mi­li­o­na za ho­tel „As” u Pe­ra­zi­ća do­lu fal­si­fi­ko­va­na, te da su pod­ni­je­li kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv vla­sni­ka ho­te­la, fir­me Ne­ga turs. Na osno­vu te ga­ran­ci­je Vla­da je pot­pi­sa­la aneks ugo­vo­ra sa Ne­ga tur­som 2014. go­di­ne i ni­je ras­ki­da­la ugo­vor. Ka­da je kre­nu­la da ga ras­ki­ne i na­pla­ti gran­ci­ju od tri mi­li­o­na, sa­zna­li su da je fal­si­fi­ko­va­na. Opo­zi­ci­ji ni­je bi­lo ja­sno ka­ko je mo­gu­će da je dr­ža­vi ne­ko do­sta­vio fal­si­fi­ko­va­nu ga­ran­ci­ju i ka­ko je mo­gu­će da ni­ko iz dr­žav­nih or­ga­na to ni­je pr­o­vje­rio. Na­rav­no, ni­ko zbog ta­kvog pro­pu­sta ni­je od­go­va­rao, ni­ti se osje­tio od­go­vor­nim. Vla­sni­ci Ne­ga tur­sa su ka­sni­je ka­za­li da Vla­da ne mo­že da na­pla­ti ga­ran­ci­ju zbog sank­ci­ja ko­je su uve­li Ru­si­ji, te da su gran­ci­ju pro­vje­ri­li pri­je pot­pi­si­va­nja anek­sa.
Uhap­šen di­rek­tor EPCG, pro­dat
Por­to Mon­te­ne­gro
U dru­gom kvar­ta­lu uhap­šen je fi­nan­sij­ski di­rek­tor Elek­tro­pri­vre­de Fla­vio Bjan­ko. Nje­ga i još pet za­po­sle­nih Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo osno­va­no sum­nji­či da su ne­za­ko­ni­tim po­slo­va­njem u ve­zi sa kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma sa ne­re­zi­dent­nim prav­nim li­ci­ma, tim fir­ma­ma pri­ba­vi­li pro­tiv­prav­nu imo­vin­sku ko­rist u vi­še­mi­li­on­skom iz­no­su. Osim nje­ga, is­tra­gom su ob­u­hva­će­ni biv­ši iz­vr­šni di­rek­tor EPCG En­ri­ko Ma­ler­ba, ne­ka­da­šnji fi­nan­sij­ski di­rek­tor Ma­si­mo Sa­la i tro­je dr­ža­vlja­na Cr­ne Go­re iz sek­to­ra fi­nan­si­ja. Bjan­ko je pri­je hap­še­nja pod­nio ostav­ku, a na po­zi­ci­ji fi­nan­sij­skog di­rek­to­ra EPCG na­sli­je­dio ga je Mi­lan Pe­ro­vić.
Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju je u ma­ju ras­pi­sao oglas za pro­da­ju i za­kup ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci po ci­je­ni od 109 mi­li­o­na eura ili 22 eura po kva­dra­tu. Ogla­som su ob­u­hva­će­ne i par­ce­le ko­je su u su­svo­ji­ni pri­vat­nih vla­sni­ka, zbog če­ga su se mje­šta­ni bu­ni­li, ali je nji­ho­va tu­žba kod Uprav­nog su­da od­ba­če­na.
Po­lo­vi­nom ma­ja u Vla­du su ušli pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je, što se od­mah osje­ti­lo u ra­du Vla­de. Ta­ko su, po do­la­sku Ra­ška Ko­nje­vi­ća na če­lo Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, od­mah po­če­le blo­ka­de ra­ču­na po­re­skih du­žni­ka. Ko­nje­vić je obje­lo­da­nio da su od­re­đe­nim fir­ma­ma, po­put Bje­la­si­ce Ra­da, ne­za­ko­ni­to od­la­ga­ne vi­še­mi­li­on­ske po­re­ske oba­ve­ze.
U ma­ju je i ozva­ni­če­na pro­da­ja Por­to Mon­te­ne­gra dr­žav­nom fon­du Du­ba­i­ja. Ci­je­na po ko­joj je Pi­ter Mank pro­dao udio u Adri­ja­tik ma­ri­na­su, fir­mi ko­ja je upra­vljala ti­vat­skom ma­ri­nom, ni­je obje­lo­da­nje­na, ali se spe­ku­li­sa­lo da je u pi­ta­nju vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura.
Po­lo­vi­nom go­di­ne je usvo­jen i ugo­vor za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa sa Eni i No­va­tekom. Oni će naf­tu i gas tra­ži­ti na če­ti­ri blo­ka u op­šti­ni Ul­cinj.
Pot­pi­san ugo­vor
sa A2A, ot­kri­ven
plan za Ve­ri­ge
U tre­ćem kvar­ta­lu je iz­me­đu Vla­de i A2A pot­pi­san ak­ci­o­nar­ski ugo­vor za Elek­tro­pri­vre­du. Tim ugo­vo­rom je do­go­vo­re­na iz­la­zna op­ci­ja za A2A, pre­ma ko­joj Ita­li­ja­ni mo­gu da pro­da­ju svoj udio Vla­di za 250 mi­li­o­na eura. Ugo­vor ima rok tra­ja­nja do 31. de­cem­bra, dok put op­ci­ju mo­gu da is­ko­ri­ste do 31. mar­ta. Ugo­vo­ru se pro­ti­vi­la opo­zi­ci­ja, ko­ja je uka­zi­va­la da se ak­ci­je A2A mo­gu ot­ku­pi­ti na osno­vu ugo­vo­ra iz 2009. go­di­ne, i to po ni­žoj ci­je­ni, ali je ta­da­šnja ve­ći­na u Skup­šti­ni iz­gla­sa­la no­vi ugo­vor. Na kra­ju sep­tem­bra pot­pi­san je i ugo­vor o iz­grad­nji dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja. Ško­da Pra­ha, me­đu­tim, ima pro­ble­ma da na­đe fi­nan­si­je­ra za taj pro­je­kat. Ci­je­na je oko 325 mi­li­o­na.
Po­čet­kom ju­la u jav­no­sti je iza­šao plan Vla­de za iz­grad­nju mo­sta na Ve­ri­ga­ma. Pre­ma tom do­ku­men­tu Vla­da pla­ni­ra da pre­ko dr­žav­nog Mon­te­pu­ta za­lo­ži tu­nel So­zi­nu i u do­go­vo­ru sa Vla­dom Azer­bej­dža­na po­dig­ne kre­dit kod ne­ke od ta­mo­šnjih ba­na­ka od 175 mi­li­o­na, a za­uz­vrat iz­grad­nju mo­sta na Ve­ri­ga­ma i obi­la­zni­cu oko Tiv­ta ra­di­la bi azer­bej­džan­ska kom­pa­ni­ja ko­ja bi bi­la oslo­bo­đe­na svih po­re­za, ca­ri­na, ak­ci­za i tak­si.
U tre­ćem tro­mje­seč­ju sa­zna­li smo i da je po­re­ski dug 777,6 mi­li­o­na, a da je od nje­ga mo­gu­će na­pla­ti­ti sa­mo 236 mi­li­o­na.
U ju­lu je Ko­nje­vić pod­nio pred­log re­ba­lan­sa, ali ga vi­ce­pre­mi­jer Vu­ji­ca La­zo­vić ni­je htio uvr­sti­ti na dnev­ni red KEP-a, a po­tom ni Vla­de. Ta­da je i obje­lo­da­nje­no da je od 246 mi­li­o­na eura, za auto­put utro­še­no sa­mo pet mi­li­o­na eura. Re­ba­lans je pod­ne­sen zbog na­kna­da za maj­ke i za­ra­da u jav­nom se­ko­to­ru i ta­da je uka­zi­va­no da je mo­gu­će ka­šnje­nje u is­pla­ta­ma na­kna­da ako se re­ba­lans ne usvo­ji pred iz­bo­re. Re­ba­lans je na dnev­ni red do­šao tek na­kon ok­to­bar­skih iz­bo­ra.
U ju­lu je i kom­pa­ni­ja CDCIC sa Kaj­man­skih ostr­va do­sta­vi­la po­nu­du za Bu­lja­ri­cu, vri­jed­nu 109 mi­li­o­na eura, što je bi­la po­čet­na ci­je­na. U istom mje­se­cu je od­bi­je­na i ar­bi­tra­žna tu­žba CE­AK-a pro­tiv Cr­ne Go­re.

Otvo­re­na po­nu­da za Bu­lja­ri­cu, Mi­lo si­nu pot­pi­sao kon­ce­si­ju
Naj­sla­đe se uvi­jek osta­vlja za kraj, pa je ta­ko u po­sled­njem kvar­ta­lu, tač­ni­je ne­ko­li­ko da­na pred iz­bo­re, pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pot­pi­sao kon­ce­si­ju za iz­grad­nju mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne fir­mi BB hi­dro, či­ji je su­vla­snik nje­gov sin Bla­žo. To je bio je­din­stven slu­čaj u svi­je­tu da je otac kao pred­sjed­nik Vla­de pre­pi­sao si­nu, vla­sni­ku pri­vat­ne fir­me, kon­ce­si­ju. Na is­toj sjed­ni­ci pre­mi­jer je pot­pi­sao kon­ce­si­ju za fir­me či­ji su vla­sni­ci nje­gov kum Vuk Raj­ko­vić i brat od uja­ka Mi­lo­van Mak­si­mo­vić.
U sed­mi­ci ka­da su odr­ža­ni iz­bo­ri, „Dan“ je ob­ja­vio de­ta­lje po­nu­de za Bu­lja­ri­cu. CDC in­ter­ne­še­nel kor­po­rejšn uslo­vi­la je po­nu­du za ku­po­vi­nu i za­kup Bu­lja­ri­ce iz­da­va­njem dr­žav­nih ga­ran­ci­ja, usva­ja­njem pro­stor­nih pla­no­va i za­ko­na po nji­ho­vim že­lja­ma, iz­da­va­njem gra­đe­vin­skih do­zvo­la u ro­ku od 30 da­na, pla­ća­njem pe­na­la za sva­ki dan ka­šnje­nja u iz­da­va­nju do­zvo­le od 50 hi­lja­da, te oslo­ba­đa­njem od ca­ri­na, tak­si na iz­grad­nju, po­re­za i do­bi­ja­njem eko­nom­skih dr­ža­vljan­sta­va. Prav­ni sa­vjet­nik Vla­de advo­kat Ni­ko­la Mar­ti­no­vić utvr­dio je da je po­nu­da manj­ka­va, ali to ni­je spri­je­či­lo ten­der­sku ko­mi­si­ju da po­nu­du oci­je­ni for­mal­no is­prav­nom.
Mje­sec po­sli­je iz­bo­ra na red je do­šao i re­ba­lans bu­dže­ta. Re­ba­lans je usvo­jen bez pri­su­stva opo­zi­ci­je, a zbog nje­go­vog ka­snog usva­ja­nja na­kna­de za maj­ke su ka­sni­le mje­sec.
Kra­jem go­di­ne usvo­jen je i Za­kon o bu­dže­tu sa sa­na­ci­o­nim pla­nom za sma­nje­nje jav­nog du­ga, ko­jim su na­met­nu­te do­dat­ne oba­ve­ze gra­đa­ni­ma. Usva­ja­njem Za­ko­na o bu­dže­tu i pro­prat­nih za­ko­na, sma­nje­ne su na­kna­de za maj­ke za 25 od­sto, uki­nut dje­či­ji do­da­tak za dje­cu ne­za­po­sle­nih ro­di­te­lja, uve­de­ne ak­ci­ze od de­vet cen­ti po li­tru go­ri­va, te po­ve­ćan PDV za ra­ču­nar­sku opre­mu. U 2017. go­di­ni Vla­da će se za­du­ži­ti 455 mi­li­o­na, dok će u na­red­nih pet go­di­na iz­nos za­du­že­nja bi­ti 2,67 mi­li­jar­di eura.
DRA­ŠKO MI­LA­ČIĆ