Na­kon is­pu­nje­nja na­ci­o­nal­nog ci­lja, dr­ža­va će de­fi­ni­sa­ti no­vi mo­del pod­sti­ca­ja pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra (OIE) ko­ji se ne bi pre­li­vao na gra­đa­ne, ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan” no­va mi­ni­star­ka eko­no­mi­je Dra­gi­ca Se­ku­lić. Na­ci­o­nal­ni cilj za ko­ri­šće­nje ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, ka­ko je is­ta­kla, pred­vi­đa da se u 2020. go­di­ni do­stig­ne udio ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra u ukup­noj fi­nal­noj po­tro­šnji ener­gi­je u iz­no­su od 33 od­sto.
– U skla­du sa oba­ve­za­ma ko­je Cr­na Go­ra ima kao čla­ni­ca Ener­get­ske za­jed­ni­ce, u no­vi Za­kon o ener­ge­ti­ci im­ple­men­ti­ra­na je di­rek­ti­va 2009/28/EK o pro­mo­ci­ji ko­ri­šće­nja ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, u di­je­lu ko­ji se od­no­si na elek­trič­nu ener­gi­ju i ener­gi­ju za gri­ja­nje i/ili hla­đe­nje. No­vim za­ko­nom je pred­vi­đe­no, kao što je to i ina­če evrop­ska prak­sa, da kraj­nji ku­pac elek­trič­ne ener­gi­je pla­ća na­kna­du za pod­sti­ca­nje pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra i vi­so­ko­e­fi­ka­sne ko­ge­ne­ra­ci­je kao do­da­tak na ci­je­nu elek­trič­ne ener­gi­je. Pod­sti­ca­ji se ne pla­ća­ju či­tav kon­ce­si­o­ni pe­ri­od, već 12 go­di­na, u skla­du sa prak­som ko­ja je slič­na i u ze­mlja­ma EU. Osim to­ga, va­žno je na­gla­si­ti da se ne ra­di o kla­sič­nom tr­ži­šnom po­slo­va­nju, jer ovi objek­ti pre­la­ze u traj­no vla­sni­štvo dr­ža­ve na­kon is­te­ka pe­ri­o­da kon­ce­si­je ili pe­ri­o­da za­ku­pa. Osim to­ga, tr­ži­šni prin­ci­pi va­že za sve pro­iz­vo­đa­če iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra na­kon is­te­ka ga­ran­to­va­nog ot­ku­pa. Na­kon is­pu­nje­nja na­ci­o­nal­nog ci­lja, dr­ža­va će de­fi­ni­sa­ti no­vi mo­del pod­sti­ca­ja ko­ji se ne­će pre­li­va­ti na gra­đa­ne – iz­ja­vi­la je Se­ku­li­će­va.
●Ho­će li se na­kna­de za pod­sti­caj pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je po­ve­ća­ti u 2017. go­di­ni, i da li ima­te pre­li­mi­nar­ne po­dat­ke ko­li­ko bi to po­ve­ća­nje mo­glo bi­ti?
- Po­zna­to je da je u skla­du sa evrop­skom prak­som, Cr­noj Go­ri utvr­đen na­ci­o­nal­ni cilj za ko­ri­šće­nje ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra, ko­ji pred­vi­đa da se u 2020. go­di­ni do­stig­ne udio ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra u ukup­noj fi­nal­noj po­tro­šnji ener­gi­je u iz­no­su od 33 od­sto. S tim u ve­zi, Cr­na Go­ra je tran­spo­no­va­la di­rek­ti­vu 2009/28/EZ o pro­mo­ci­ji ko­ri­šće­nja ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra u svoj za­ko­no­dav­ni si­stem. Bu­du­ći da tre­nut­no još ne­ma­mo ko­nač­ne po­dat­ke za iz­ra­ču­na­va­nje je­di­nič­ne na­kna­de, ne že­li­mo da iz­no­si­mo pret­po­stav­ke ili na­ga­đa­nja u ve­zi sa iz­no­som tra­že­ne na­kna­de, što je je­di­no od­go­vor­no pre­ma gra­đa­ni­ma. Kao što nam i za­kon­ski okvi­ru na­la­žu, pra­vil­nik o je­di­nič­noj na­kna­di za pod­sti­ca­nje pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je i vi­so­ko­e­fi­ka­sne ko­ge­ne­ra­ci­je u 2017. go­di­ni bi­će ob­ja­vljen do 25. ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne.
●Ko­li­ko će no­vih mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na bi­ti pu­šte­no u rad u 2017. go­di­ni?
Oče­ki­va­nja su da se u to­ku 2017. go­di­ne pu­sti u rad još se­dam mHE, što ne zna­či da će sve to­kom 2017. go­di­ne do­bi­ti sta­tus po­vla­šće­nog pro­iz­vo­đa­ča.
●Ko­li­ki je tre­nut­no udio elek­trič­ne ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra u ukup­noj pro­iz­vod­nji i šta će se de­si­ti ka­da on, ako već ni­je, do­stig­ne 33 od­sto udje­la?
U to­ku je fi­na­li­za­ci­ja iz­vje­šta­ja o re­a­li­za­ci­ji na­ci­o­nal­nog ak­ci­o­nog pla­na ko­ri­šće­nja ener­gi­je iz OIE ko­jim će bi­ti utvr­đen ste­pen is­pu­nje­no­sti na­ci­o­nal­nog ci­lja, i ko­ji će se od­no­si­ti na pe­ri­od 2014. i 2015. go­di­ne, ka­ko je to pro­pi­sa­no za­ko­nom.
●Šta će se ura­di­ti po pi­ta­nju pro­jek­ta dru­gog blo­ka TE u 2017. go­di­ni, pod uslo­vom da Ško­da Pra­ha na­đe kre­di­to­ra za taj pro­je­kat?
Pod uslo­vom da Ško­da na­đe kre­di­to­ra za pro­je­kat, mo­gu­će je od­mah ot­po­če­ti sa ak­tiv­no­sti­ma u ve­zi sa re­a­li­za­ci­jom EWA ugo­vo­ra, od­no­sno ak­tiv­no­sti­ma u ve­zi sa iz­ra­dom glav­nog pro­jek­ta. Ukup­no pro­jek­to­va­nje tra­je 18 mje­se­ci, a već na­kon 10–12 mje­se­ci pred­vi­đen je i sam po­če­tak iz­vo­đe­nja ra­do­va.
●Oče­ku­je­te li da A2A is­ko­ri­sti put op­ci­ju do 31. mar­ta i na­pu­sti EPCG ili oče­ku­je­te da Ita­li­ja­ni osta­nu i na­sta­ve part­ner­stvo sa Vla­dom?
Po­zna­to je da smo već ima­li rad­ni sa­sta­nak sa pred­stav­ni­ci­ma A2A sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li o ak­tu­el­nim pi­ta­nji­ma i mo­de­li­ma sa­rad­nje. Vla­da je od po­čet­ka is­ti­ca­la da že­li stra­te­ško part­ner­stvo sa A2A, na­rav­no, uz uslov da se na­đe za­je­d­nič­ki in­te­res za na­sta­vak sa­rad­nje. Oče­ku­je­mo da će se raz­go­vo­ri na­sta­vi­ti po­sli­je pra­zni­ka. Ka­da bu­de­mo ima­li de­fi­ni­ti­van stav po tom pi­ta­nju, sva­ka­ko da će jav­nost bi­ti upo­zna­ta.DRA­ŠKO MI­LA­ČIĆ


Či­nje­ni­ce i re­al­no sta­nje

●Ka­ko bi­ste oci­je­ni­li sta­nje u eko­no­mi­ji Cr­ne Go­re, s ob­zi­rom na to da ve­ći­na gra­đa­na je­dva pre­ži­vlja­va, dok pri­vre­da u naj­ve­ćem di­je­lu sa­mo ni­že du­go­ve?
Opet da kre­ne­mo od či­nje­ni­ca: Evrop­ska ko­mi­si­ja u svom po­sled­njem iz­vje­šta­ju na­vo­di da se eko­nom­ski rast po­bolj­šao na osno­vu ula­ga­nja u in­fra­struk­tu­ru i tu­ri­zam. Na­kon re­ce­si­je 2012. go­di­ne i uspo­ra­va­nja 2014. go­di­ne, BDP je po­ras­tao za 3,4 od­sto 2015. go­di­ne. Ovo su po­da­ci ko­je ne go­vo­ri­mo mi o se­bi, već kon­kret­ne ocje­ne sa re­le­vant­nih adre­sa. Pod­sje­ti­ću da su di­rekt­ne stra­ne in­ve­sti­ci­je u pe­ri­o­du od 2013. do 2015. go­di­ne iz­no­si­le 1,3 mi­li­jar­de eura, ili oko 13 od­sto BDP-a na go­di­šnjem ni­vou. Po­ve­ća­ne su pro­sječ­ne za­ra­de i pen­zi­je u 2016. go­di­ni. Sa­ču­va­li smo nji­ho­vu re­dov­nost, kao i re­dov­nost is­pla­te so­ci­jal­nih da­va­nja. Isto­vre­me­no smo za­po­če­li i na­sta­vi­li ve­li­ki broj krup­nih raz­voj­nih pro­je­ka­ta va­žnih za eko­nom­ski raz­voj, ko­ji su do­ve­li do ra­sta ras­ho­da ka­pi­tal­nog bu­dže­ta…
Ono na šta je ova Vla­da po­seb­no fo­ku­si­ra­na, i što je pod­vu­kao i pre­mi­jer u svom esk­po­zeu, je­ste de­fi­ni­sa­nje for­mu­le za ostva­re­nje di­na­mič­ni­jeg, odr­ži­vog i in­klu­ziv­nog eko­nom­skog ra­sta po pro­sječ­noj sto­pi u ra­spo­nu iz­me­đu 3,5 i če­ti­ri od­sto go­di­šnje, ko­ji će do­ni­je­ti ve­ći do­ho­dak i vi­še pri­li­ka za za­po­šlja­va­nje.


Ne­ma stra­ha od ar­bi­tra­ža

●Stra­hu­je­te li od ne­ga­tiv­nog is­ho­da ar­bi­tra­ža ko­je su po­kre­nu­li biv­ši vla­sni­ci i vla­di­ni part­ne­ri u ne­ko­li­ko pred­u­ze­ća, ili ste si­gur­ni u po­zi­ti­van is­hod?
- O tom pi­ta­nju naj­bo­lje go­vo­re či­nje­ni­ce, a one su sle­de­će: dr­ža­va Cr­na Go­ra je do­bi­la spo­ro­ve pro­tiv MNSS-a i Re­ku­pe­ra pred me­đu­na­rod­nim tri­bu­na­lom, kao i je­dan spor pro­tiv CE­AK-a. Da­kle, ne go­vo­ri­mo o ne­či­jem lič­nom osje­ća­ju, već o to­me da je dr­ža­va do­ka­za­la, na naj­vi­šim in­stan­ca­ma u toj obla­sti, da je po­što­va­la svu do­ma­ću i me­đu­na­rod­nu le­gi­sla­ti­vu. Te či­nje­ni­ce nam da­ju za pra­vo da oče­ku­je­mo da se to po­tvr­di u svim po­ten­ci­jal­nim po­stup­ci­ma. Na­rav­no, Vla­da ni­je ni do­sad, pa ne­će ni ubu­du­će, ko­men­ta­ri­sa­ti pro­ce­se ko­ji su u to­ku.


Po­treb­ni no­vi in­ve­sti­to­ri

●To­kom man­da­ta Va­šeg pret­hod­ni­ka uve­de­ni su ste­ča­je­vi u naj­ve­ća pred­u­ze­ća. Da li će se za vri­je­me Va­šeg man­da­ta mo­žda otvo­ri­ti ne­ka fa­bri­ka ko­ja će bi­ti je­dan od no­si­la­ca do­ma­će pri­vre­de?
Kad ste već po­me­nu­li ste­ča­je­ve, mo­ram da pod­sje­tim da je Vla­da u pret­hod­nim man­da­ti­ma uspje­la da oču­va in­du­stri­ju alu­mi­ni­ju­ma i če­li­ka upr­kos iz­u­zet­no ne­po­volj­nim kre­ta­nji­ma na glo­bal­noj sce­ni, kao i ne­sna­la­že­nju ta­da­šnjih in­ve­sti­to­ra u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji. Mo­ram da na­po­me­nem da i KAP, i Že­lje­za­ra, i Rud­ni­ci bok­si­ta ra­de, i da pr­vi put u svo­joj du­goj isto­ri­ji ne za­vi­se od po­mo­ći dr­ža­ve, od­no­sno, ne sub­ven­ci­o­ni­šu se iz bu­dže­ta.
Što se ti­če pi­ta­nja oko no­vih fa­bri­ka, tu mo­ra­mo go­vo­ri­ti o no­vim in­ve­sti­ci­ja­ma. Da bi se otva­ra­le fa­bri­ke mo­ra­mo ima­ti in­ve­sti­to­re ko­ji su sprem­ni da ula­žu. Ključ­ni fak­tor uspje­ha u ovom opre­dje­lje­nju bi­će um­je­šnost ani­mi­ra­nja stra­te­ških in­ve­sti­to­ra, ka­ko stra­nih ta­ko i do­ma­ćih, za re­a­li­za­ci­ju raz­voj­nih pro­je­ka­ta ko­ji su te­melj eko­nom­skog ra­sta. Ono što će bi­ti, ta­ko­đe, u fo­ku­su ra­da ove Vla­de je­ste raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, i to pri­o­ri­tet­no kroz bo­lju do­stup­nost fi­nan­si­ra­nja ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, obez­bje­đi­va­nje ga­rant­nih še­ma, obu­ke pred­u­zet­ni­ka…


Stva­ra­ju bo­lje uslo­ve

●Šta će­te ura­di­ti po­vo­dom lo­šeg sta­nja u in­du­stri­ji?
Opet či­nje­ni­ce – Vla­da je po­kre­nu­la zna­čaj­ne ko­ra­ke ka stva­ra­nju što bo­ljih uslo­va za rast i raz­voj in­du­stri­je. Sa­mo iz re­so­ra eko­no­mi­je po­kre­nu­li smo niz pro­je­ka­ta – od bi­znis zo­na, pre­ko kla­ste­ra, pa sve do ured­be o pod­sti­ca­ju in­ve­sti­ci­ja, ko­ji­ma da­je­mo di­rekt­na fi­nan­sij­ska sred­stva za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta i raz­voj in­du­stri­je, i to od 3.000 do 10.000 eura po rad­nom mje­stu.
Ta­ko­đe, čla­ni­ca smo Svjet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je, CEF­TA-e, EF­TA, a ima­mo pot­pi­sa­ne ugo­vo­re o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa vi­še ze­ma­lja, ta­ko da smo na taj na­čin eli­mi­ni­sa­li ili sma­nji­li iza­zo­ve ma­log tr­ži­šta. Da­kle, Vla­da ni­zom mje­ra na vi­še ni­voa, od fi­nan­sij­skih pod­sti­ca­ja, pre­ko po­re­skih olak­ši­ca, kon­ku­rent­no­sti, tr­ži­šta, po­volj­nih kre­dit­nih sred­sta­va, znat­no po­dr­ža­va raz­voj pri­vre­de.