NIK­ŠIĆ – Tra­di­ci­o­nal­ni Pe­trov­dan­ski sa­bor odr­žan je ju­če u mje­stu Vi­dro­van kod Nik­ši­ća i kao i pret­hod­nih go­di­na oku­pio je broj­ne ži­te­lje tog i okol­nih se­la. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u vi­dro­van­skoj Cr­kvi Sv. Jo­a­ki­ma i Ane slu­žio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa broj­nim sve­šten­stvom i sve­šte­no­mo­na­štvom, i uz uče­šće ho­ra „Pre­po­dob­ne ma­ti An­ge­li­ne” ko­jim ru­ko­vo­di pro­fe­sor Ana Bo­jić. Oba­vlje­no je pri­če­šće vjer­nog na­ro­da, a po­tom je vla­di­ka pred­vo­dio li­ti­ju ko­ja je pro­šla Vi­dro­va­nom to­kom ko­je su či­ta­ni dje­lo­vi iz Je­van­đe­lja i mo­li­tve za mje­sto i nje­go­ve ži­te­lje. Epi­skop Jo­a­ni­ki­je osve­štao je i mo­za­ik Sv. Jo­a­ki­ma i Ane ko­ji kra­si ulaz u hram, a ko­ji je da­ri­vao Želj­ko Pan­to­vić. Vi­dro­van­ska cr­kva do la­ni bi­la je po­sve­će­na Sv. Ni­ko­la­ju Mir­li­kij­skom Ču­do­tvor­cu, a on­da joj je vra­će­no nje­no sta­re ime – Sv. Jo­a­ki­ma i Ane, ro­di­te­lja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Taj hram iz­gra­đen je 1290. go­di­ne i za­du­žbi­na je sta­rog srp­skog ple­me­na Ugre­no­vi­ća, ali je kroz svo­ju vi­še­vje­kov­nu isto­ri­ju ru­šen pa ob­na­vljan. Pred kraj 19. vi­je­ka na te­me­lji­ma drev­ne i uru­še­ne cr­kve iz­gra­đe­na je no­va, ali je ta­da po­sve­će­na Sv. Ni­ko­la­ju. Ini­ci­ja­ti­vu da se hra­mu vra­ti sta­ro ime i sla­va po­kre­nu­li su po­tom­ci Ugre­no­vi­ća, ko­ji ro­di­te­lje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce pro­sla­vlja­ju kao za­štit­ni­ke svo­jih do­mo­va.
Be­sje­de­ći vla­di­ka je ka­zao da je Cr­kva Sv. Jo­a­ki­ma i Ane u Gor­njem Po­lju ne sa­mo u do­ba Ne­ma­nji­ća, već i u te­ža vre­me­na tur­sko­ga rop­stva, sa­ču­va­la vje­ru.
– Pro­šle go­di­ne sam, ru­ko­vo­đen sa­mo isti­nom a i pra­vi­li­ma cr­kve­nim, ne že­le­ći ni­ko­ga da po­vri­je­dim, po­štu­ju­ći sva­či­ju isto­ri­ju, trud, i na­ro­či­to Sv. Ni­ko­lu, pri­hva­tio ini­ci­ja­ti­vu da se vra­ti sta­ra sla­va ovog hra­ma. Zna­mo i da je Sv. Ni­ko­la sla­vio Sve­te bo­go­ro­di­te­lje Jo­a­ki­ma i Anu, jer ko ne sla­vi Pre­sve­tu Bo­go­ro­di­cu i nje­ne ro­di­te­lje ni­je pra­vo­sla­vac. Ne mo­ra to zna­či­ti da ih sla­vi kao kr­snu sla­vu, ne­go da ih po­štu­je kao sve­ce i da im se mo­li, a i mi da im se mo­li­mo kao i Sv. Ni­ko­li pod­jed­na­ko – re­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Vra­ća­nju sta­rog ime­na vi­dro­van­skoj cr­kvi, me­đu­tim, pro­ti­ve se po­je­di­na gor­nje­polj­ska brat­stva ko­ji­ma je Sv. Ni­ko­la kr­sna sla­va. Oni su vla­di­ci upu­ti­li pi­smo, na ko­je im je od­go­vo­rio.
– Po­štu­jem te lju­de, po­je­di­ne od njih znam da su če­sti­ti i po­šte­ni, ali ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da se bi­lo ko odva­ja od ove cr­kve ako vra­ti­mo nje­no sta­ro ime. Kao što se ni Ugre­no­vo ple­me ni­je od nje odvo­ji­lo, ka­da je ne­ko ne po­štu­ju­ći pre­da­nje i ime ove cr­kve od dav­ni­na, od Ne­ma­nji­ća, po­sve­tio je Sv. Ni­ko­li. Ko­me to sme­ta isto­ri­ja i za­što bi sme­ta­la? I po­no­vi­ću, da ni­ko svo­ju isto­ri­ju i svo­ju čast i do­sto­jan­sto uma­nji­ti ne­će ako po­štu­je isto­ri­ju dru­go­ga. A ov­dje ni­ko ni­je sta­ri­ji u Nik­ši­ću od Ugre­no­vog ple­me­na – is­ta­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Gor­nje­polj­ski pa­roh pro­to­je­rej-sta­vro­for Dra­gan Kru­šić is­ta­kao je da se Pe­trov­dan­ski sa­bor u Vi­dro­va­nu odr­ža­va već tri­na­e­stu go­di­nu. Drev­na cr­kva iz do­ba Ne­ma­nji­ća, re­kao je on, vje­ko­vi­ma sa­bi­ra i oku­plja ži­te­lje tog kra­ja, a da­nas mu je vra­će­no sta­ro ime i sta­ra sla­va.
– Ovaj hram je sa­ču­vao Gor­nje Po­lje, ove do­mo­ve, do­ma­ći­ne, i sa­ču­vao je tu vje­ru pra­vo­slav­nu, sve­to­sav­ku. Za­to po­štu­ju­ći Jo­a­ki­ma i Anu, mi po­štu­je­mo Maj­ku Bo­ži­ju, sa­mo­ga Go­spo­da i spa­sa na­še­ga Isu­sa Hri­sta. Svi sve­ti­te­lji i ugod­ni­ci bo­ži­ji tra­ži­li su po­kro­vi­telj­stvo od ko­ga ako ne od Maj­ke Bo­ži­je i nje­nih ro­di­te­lja. Isto mi to za­stup­ni­štvo od njih ište­mo i mo­li­mo se nji­ma za spas ovo­ga mje­sta i nje­go­voh ži­te­lja, re­kao je pro­to­je­rej-sta­vro­for Kru­šić.
U ime Cr­kve­nog od­bo­ra pri­sut­ni­ma se krat­ko obra­tio Dra­gan Me­đe­do­vić, a u pro­gra­mu su uče­stvo­va­li gu­sla­ri Ba­jo Adžić, Dra­gan Ta­dić, Igor i Ne­boj­ša To­ljić.
B.B.


Če­tvrt vi­je­ka du­hov­ne bor­be

Pro­to­je­rej-sta­vro­for Kru­šić za­hva­lio je Cr­kve­nom od­bo­ru na po­žr­tvo­va­nju ko­je za­jed­no sa njim či­ne pro­te­klih 25 go­di­na na pro­sto­ru Gor­njeg Po­lja, ka­ko bi u sva­ki dom ušla svje­tlost bo­ži­ja.
– 19. ju­la bi­će 25 go­di­na mo­je sve­šte­nič­ke slu­žbe ov­dje u Gor­njem Po­lju. Ka­da sam te 1992. go­di­ne ru­ko­po­lo­žen od mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja bio sam 30. sve­šte­nik, ra­ču­na­ju­ći i sve­šte­no­mo­na­he. Bi­lo je to te­ško vri­je­me ali se vo­di­la bor­ba da se bri­ne o sva­koj du­ši i da se tru­di­mo da pri­ve­de­mo na­rod uz po­moć bo­ži­ju na­u­ci Hri­sto­voj, na­u­ci je­van­đel­skoj, da se ona pro­ši­ri, da do­đe i oba­sja sve do­mo­ve i ži­te­lje ovo­ga mje­sta i svih pa­ro­hi­ja. Uz po­moć bo­ži­ju, sve se uspje­lo, ka­zao je pro­to­je­rej-sta­vro­for Kru­šić.