Ne­vi­no stra­da­le žr­tve u di­vljač­kom na­pa­du NA­TO-a nad Cr­nom Go­rom ni­ka­da ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti, a či­ni se da je od smr­ti te­že ru­ga­nje dže­la­ta svo­joj žr­tvi, po­ru­če­no je sa ju­če­ra­šnjeg po­me­na stra­da­li­ma u bom­ba­škom na­pa­du NA­TO-a 30. apri­la 1999. go­di­ne. Pa­ra­stos i po­men žr­tva­ma, uz pri­su­stvo nji­ho­vih ro­di­te­lja i rod­bi­ne, uče­ni­ka mu­rin­ske osnov­ne ško­le i na­stav­ni­ka, pred­stav­ni­ka op­šti­na Be­ra­ne, Plav, Gu­si­nje, Go­ra­na Ki­ko­vi­ća, Ize­ta Ha­dži­mu­šo­vi­ća i Ra­ki­ba Ra­don­či­ća, po­li­tič­kih par­ti­ja i broj­nih pri­sut­nih, slu­žio je pro­to­je­rej-sta­vro­for Dra­gan Ri­stić, u svoj­stvu iza­sla­ni­ka epi­sko­pa Jo­a­ni­ki­ja, sa sve­šten­stvom.
Pa­ra­stos je slu­žen za Mi­ro­sla­va Kne­že­vi­ća (1985), Oli­ve­ru Mak­si­mo­vić (1986), Ju­li­ju Bru­dar (1989), Vu­ki­ća Vu­le­ti­ća (1953), Mil­ku Ko­ča­no­vić (1930) i Ma­noj­la Ko­ma­ti­nu (1927).
Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­no Bra­ni­slav Ota­še­vić ka­zao je da su 16-go­di­šnji po­men or­ga­ni­zo­va­li Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet, Udru­že­nje knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Mje­sna za­jed­ni­ca Mu­ri­no.
– Ov­dje smo da i na­kon 16 go­di­na od tog di­vljač­kog na­pa­da ka­že­mo da ni­je­smo za­bo­ra­vi­li ne­vi­no stra­da­le žr­tve, ne sa­mo ov­dje na Mu­ri­ni, ne­go ni­gdje na te­ri­to­ri­ji ta­da­šnje SRJ, ko­je je zlo­či­nač­ka ar­ma­da NA­TO-a bez odo­bre­nja Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN, na je­dan ne­ljud­ski i ne­hu­ma­ni na­čin usmr­ti­la. Umje­sto da one ze­mlje ko­je su nas bom­bar­do­va­le po­mog­nu ob­no­vu ru­še­vi­na, oni su na­šli one ko­ji ne mi­sle kao vi na ovim pro­sto­ri­ma i uop­šte slo­bo­do­lju­bi­vi na­rod, ne­go ša­lju svo­je emi­sa­re da sa od­na­ro­đe­nom cr­no­gor­skom vla­šću po sva­ku ci­je­nu uči­ne da uđe­mo u tu zlo­či­nač­ku ar­ma­du, za ko­ju ne­ma ni ljud­ske ni­ti bi­lo ka­kve dru­ge po­tre­be. Cr­noj Go­ri ne pri­je­ti opa­snost ni od ko­ga, a naj­bo­lje za nju je da se okre­ne svo­joj tra­di­ci­ji, svo­jim mi­nu­lim vre­me­ni­ma i sa tim vri­jed­no­sti­ma ko­ra­ča u bu­duć­nost, sa že­ljom da se ni­kad vi­še ne de­si se ta­kav zlo­či­nač­ki ma­sa­kr –po­ru­čio je Ota­še­vić.
Bu­di­mir Du­bak ka­zao je u ime Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, da se tog kob­nog 30. apri­la 1999. go­di­ne u mir­nom gra­di­ću Mu­ri­nu čuo sa­mo šum Li­ma po­mi­je­šan s ljud­skim go­vo­rom, pri­je ne­go se ogla­sio za­stra­šu­ju­ći ur­lik s ne­ba.
– NA­TO ne­man je sta­la da blju­je ra­zor­ne bom­be na do­mo­ve, uli­ce, ško­lu, bi­bli­o­te­ku, pro­dav­ni­cu hlje­ba i so­li, voć­nja­ke i nji­ve, na most, Lim i ri­be u nje­mu, na pti­ce mu­rin­skog ne­ba. Me­đu­tim, lju­di su bi­li glav­na me­ta ovog po­gro­ma. Či­ni se da je te­že od smr­ti ru­ga­nje dže­la­ta svo­jim žr­tva­ma. Ta­ko se i NA­TO po­slu­žio ne­ču­ve­nim ci­ni­zmom ime­nu­ju­ći ma­sov­nog ne­be­skog ubi­cu „Mi­lo­srd­ni an­đeo“. Sju­tra­dan na­kon tog zlo­či­na bio sam na Mu­ri­ni. Ho­dao raz­va­li­na­ma va­ro­ši is­pod ko­jih su još bla za­tr­pa­na ti­je­la stra­da­lih. Istin­ski sam do­ži­vio „sle­đe­nu ti­ši­nu Vi­si­to­ra“ i sle­đe­nu ti­ši­nu Ča­ko­ra. Muk na­kon po­ko­lja – ka­zao je Du­bak.
On je do­dao da je „ne­si­ti zi­nuo i pri­je 16 go­di­na na Mu­ri­no, vu­ko­dlak iz obla­ka si­jev­nuo je kr­va­vim oč­nja­ci­ma i spu­stio se na ze­mlju da ko­lje ne­vi­no sta­do bo­ži­je”.
– Po­tru­dio se da mu ne umak­nu dje­voj­či­ce Oli­ve­ra i Ju­li­ja­na ko­je su iz­bje­gle sa Ko­so­va grd­nog su­di­li­šta, da ov­dje sklo­ne svo­je čed­ne gla­ve i du­še od sa­tan­skih or­gi­ja sta­rih krv­ni­ka. Sti­gao ih je u Mu­ri­nu ovaj ne­vi­dlji­vi vu­ko­dlak i usmr­tio svo­jim zu­bi­ma u vi­du ge­le­ra. Na­ro­či­to mu je skri­vi­lo jag­nje bo­ži­je, dje­čak Mi­ro­slav Kne­že­vić, jer je mu­ti­lo Lim niz­vod­no. Pred tim uža­som za­pi­re ljud­sko spo­zna­nje. Zar su Mil­ka, Vu­kić i Ma­noj­lo bi­li to­li­ka pri­jet­nja na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma i bez­bjed­no­sti vo­đe gvo­zde­nog čo­po­ra što blju­je va­tru i smrt, da su mo­ra­li, ne kro­čiv­ši no­gom na tu­đu sto­pu ze­mlje, da skon­ča­ju na ta­kav na­čin u ovom mir­nom i ubo­gom Mu­ri­nu – pi­tao je Du­bak.
N.V.


Po­ru­ke utje­he po­ro­di­ca­ma

Cvi­je­će na spo­me­nik žr­tva­ma po­lo­ži­li su članovi Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vjeta i Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, Udru­že­nja rat­ni­ka 1990-99, SNP, Po­kreta „Slo­bo­da na­ro­du“ i predstavnici Op­šti­ne Be­ra­ne. Fud­ba­le­ri iz Ko­la­ši­na, ko­ji sva­ke go­di­ne uče­stvu­ju na me­mo­ri­jal­nom tur­ni­ru na Mu­ri­ni po­sve­će­nom NA­TO žr­tva­ma, po­sla­li su po­ru­ku utje­he po­ro­di­ca­ma i rod­bi­ni na­stra­da­lih i gra­đa­ni­ma Mu­ri­na.