U Cr­noj Go­ri su u 2014. go­di­ni raz­ve­de­na 584 bra­ka, što je za 85 vi­še ne­go go­di­nu da­na ra­ni­je ka­da se raz­i­šlo 499 pa­ro­va, po­ka­zu­ju po­da­ci Mon­sta­ta. Iz te in­sti­tu­ci­je pod­sje­ća­ju da se broj raz­vo­da po­ve­ća­va. Ta­ko su 1990. bi­la 324 raz­vo­da, 2000. go­di­ne 435, 2010. raz­ve­lo se 520 pa­ro­va, a 2012 – 515. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ka­žu da sta­ti­sti­ka svje­do­či da je in­sti­tu­ci­ja bra­ka u Cr­noj Go­ri za­pa­la u kri­zu, te da su part­ne­ri sve ma­nje to­le­rant­ni i sprem­ni na kom­pro­mi­se.
Iz Mon­sta­ta je sa­op­šte­no da je u 2014. sklo­plje­no 3.527 bra­ko­va, dok ih je u 2013. bi­lo 3.847. Pro­sječ­na sta­rost mla­dih bi­la je 28 go­di­na, a mla­do­že­nja 31.
– Naj­ve­ći broj sklo­plje­nih bra­ko­va u 2014. go­di­ni za­bi­lje­žen je u sep­tem­bru, i to 441, što iz­no­si 13 od­sto od ukup­nog bro­ja sklo­plje­nih bra­ko­va – ka­žu u Mon­sta­tu.
Pri­li­kom raz­vo­da bra­ka pro­sječ­na sta­rost mu­škar­ca bi­la je 41 go­di­na, a že­ne 37 go­di­na.
– Raz­ve­de­ni bra­ko­vi tra­ja­li su u pro­sje­ku 11 go­di­na. Od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va šest od­sto je onih ko­ji su se raz­ve­li u pr­voj go­di­ni bra­ka, 47 od­sto raz­ve­de­nih bra­ko­va tra­ja­lo je od jed­ne do de­vet go­di­na, a 18 od­sto je raz­ve­de­no na­kon 20 i vi­še go­di­na bra­ka. U 38,9 od­sto raz­ve­de­nih bra­ko­va ni­je bi­lo iz­dr­ža­va­ne dje­ce, kod 50,5 raz­ve­de­nih bra­ko­va bi­lo je jed­no ili dvo­je dje­ce, a kod 10,6 raz­ve­de­nih bra­ko­va bi­lo je tro­je i vi­še iz­dr­ža­va­ne dje­ce. Od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va sa iz­dr­ža­va­nom dje­com (357) u 81,8 od­sto slu­ča­je­va iz­dr­ža­va­na dje­ca do­di­je­lje­na su že­ni, a mu­žu 11,2 od­sto. Mu­žu i že­ni po­vje­re­no je 6,4 od­sto dje­ce, a dru­gim oso­ba­ma i usta­no­va­ma 0,6 pro­ce­na­ta ma­li­ša­na iz raz­ve­de­nog bra­ka – sa­op­šte­no je iz Mon­sta­ta.
Advo­kat Go­ri­ca Vu­ji­sić ka­že da se pre­ma is­ku­stvi­ma iz sud­ske prak­se pa­ro­vi naj­če­šće raz­vo­de zbog lo­še ko­mu­ni­ka­ci­je. Ona na­vo­di da su že­ne te ko­je če­šće tra­že raz­vo­de.
– Sa aspek­ta sud­ske prak­se, naj­če­šći raz­lo­zi za raz­vod bra­ka je­su ne­mo­guć­nost da­ljeg za­jed­nič­kog ži­vo­ta. Po­sli­je stu­pa­nja u brak lju­di sa­zna­ju da im se na­ra­vi i po­gle­di na svi­jet ne sla­žu, usled če­ga do­la­zi do otu­đe­nja iz­me­đu su­pru­žni­ka i ne­mi­nov­nog raz­vo­da. U po­sled­nje vri­je­me ini­ci­ja­ti­vu za raz­vod bra­ka če­šće pod­no­se že­ne – kon­sta­tu­je Vu­ji­sić.
Ko­men­ta­ri­ši­ći sve ma­nji broj vjen­ča­nja, a ve­ći broj raz­vo­da psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić ka­že da zbog ne­do­stat­ka ko­mu­ni­ka­ci­je, ka­ko iz­me­đu part­ne­ra, ta­ko i uop­šte­no me­đu lju­di­ma, ne po­sto­ji sprem­nost da ču­je­mo i uva­ži­mo mi­šlje­nje dru­gih lju­di i za­jed­nič­ki ri­je­ši­mo pro­blem.
– U ovom sa­vre­me­nom dru­štvu uglav­nom smo ori­jen­ti­sa­ni na sop­stve­no mi­šlje­nje i sta­vlja­nje se­be u pr­vi plan, a za­jed­nič­ki ži­vot nas uči da stva­ri gle­da­mo iz ne­ko­li­ko uglo­va i za­jed­nič­ki do­no­si­mo od­lu­ke. To je ono što se ne­gdje iz­gu­bi­lo, jer sa­vre­me­no dru­štvo for­si­ra in­di­vi­du­al­nost, slo­bo­de, pra­vo na sop­stve­no mi­šlje­nje, a to je ne­što što se ko­si sa za­jed­nič­kim ži­vo­tom ko­ji tra­ži to­le­ran­ci­ju, ra­zu­mi­je­va­nje, raz­li­či­tost, vje­šti­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, sprem­nost na kom­pro­mis, od­no­sno stva­ri ko­je su neo­p­hod­ne da bi brač­na za­jed­ni­ca op­sta­la, a to­ga je sve ma­nje i ma­nje – ka­že Stu­par Đu­ri­šić za „Dan”.
Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da su lju­di da­nas vi­še upu­će­ni na vir­tu­el­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, Stu­par Đu­ri­šić ka­že da ta­kav vid raz­mje­ne in­for­ma­ci­ja ne mo­že uti­ca­ti na skla­pa­nje ili ra­za­ra­nje bra­ko­va.
– Ko­mu­ni­ka­ci­ja u vir­tu­el­nom svi­je­tu za­pra­vo ni­je ko­mu­ni­ka­ci­ja u pra­vom smi­slu, čo­vjek ni­je vir­tu­el­no bi­će, ne­go je re­al­no i stvar­no, ko­je ima ka­ko ver­bal­ne ta­ko i ne­ver­bal­ne kom­po­nen­te, a na dru­štve­nim mre­ža­ma se da­je sa­mo je­dan dio in­for­ma­ci­ja o se­bi i to vr­lo do­zi­ran. Sa dru­ge stra­ne, onaj ko tu­ma­či te in­for­ma­ci­je opet ih tu­ma­či iz svog ugla, a ne iz ugla svih. Is­ku­stva sa dru­štve­nih mre­ža ne mo­gu ni da po­mog­nu ni da od­mog­nu pri­li­kom skla­pa­nja bra­ko­va. Da bi brač­na ve­za op­sta­la po­treb­na je re­al­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, sprem­nost na kom­pro­mis, di­ja­log i raz­go­vor, dok vir­tu­al­ni svi­jet u ovom slu­ča­ju ni­ti po­ma­že ni­ti od­ma­že jer to su u su­šti­ni po­lu­in­for­ma­ci­je – sma­tra ona.
So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić na­vo­di da sta­ti­sti­ka iz go­di­ne u go­di­nu uka­zu­je da je in­sti­tu­ci­ja bra­ka u du­bo­koj kri­zi.
– Osnov­ni raz­log zbog kog ne­ki brak ne funk­ci­o­ni­še je­ste ne­do­sta­tak ra­zu­mi­je­va­nja i ko­mu­ni­ka­ci­je. Ži­vi­mo u vre­me­nu teh­no­lo­ške br­zi­ne zbog če­ga lju­di ne­ma­ju vre­me­na da upo­zna­ju jed­ni dru­ge, ne­ma­ju vre­me­na za tu unu­tra­šnju di­men­zi­ju čo­vje­ko­vog bi­ća ko­ja je ja­ko slo­že­na – ocje­nju­je Vu­ka­di­no­vić.
M.S. - S.R.R.


Neo­dr­ži­ve fej­sbuk za­jed­ni­ce

So­ci­o­log Vu­ka­di­no­vić sma­tra da je do otu­đe­nja me­đu lju­di­ma do­pri­ni­je­la i sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja.
– Mno­go vi­še vre­me­na se pro­vo­di na dru­štve­nim mre­ža­ma, a da ne go­vo­ri­mo o to­me da se je­dan broj bra­ko­va sklo­pi upra­vo pre­ko Fej­sbu­ka. Lju­di ne­ma­ju vre­me­na za ne­po­sred­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, a ka­da se brak sklo­pi po­sle iz­vje­snog vre­me­na shva­te da ne mo­gu da funk­ci­o­ni­šu za­jed­no. Iz­me­đu dvi­je lič­no­sti ne po­sto­je ko­mu­ni­ka­ci­ja, ra­zu­mje­va­nje i ko­mu­ni­ka­cij­ski sklad ko­ji bi omo­gu­ćio funk­ci­o­ni­sa­nje bra­ka. Zbog sve­ga to­ga gu­bi se po­vje­re­nje u brak, pa ima­mo si­tu­a­ci­je da je­dan broj lju­di ži­vi za­jed­no mi­mo in­sti­tu­ci­o­nal­no sklo­plje­nog bra­ka i ka­da do­đe do ko­mu­ni­ka­tiv­ne ne­sa­gla­sno­sti sva­ko od­la­zi na svo­ju stra­nu. Zbog sve­ga to­ga brak kao in­sti­tu­ci­ja sve vi­še sla­bi, a sve vi­še će ja­ča­ti za­jed­nič­ki ži­vot ko­ji ni­je oko­van svje­tov­nim ili re­li­gij­skim ve­za­ma – kon­sta­tu­je Vu­ka­di­no­vić.