Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Cr­na Go­ra je iz­bo­rom re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća bi­lo da su iz­bo­ri po­kra­de­ni ili na­mje­šte­ni sa­ma se­bi pre­su­di­la. Što god da joj se do­ga­đa za­slu­ži­la je. Pri­sta­li smo na vlast ko­ja od Cr­ne Go­re de­ce­ni­ja­ma pra­vi cir­kus ili po­zo­ri­šte. Sve ono što či­ni vri­jed­nost jed­nog dru­štva, ci­vi­li­za­cij­ski i kul­tu­ro­lo­ški, sve­li smo na naj­ni­ži ni­vo. Vlast i no­vo­kom­po­no­va­na eli­ta su po­ga­zi­li sve nor­me mo­ral­no­sti i čo­vječ­no­sti ko­je su vje­ko­vi­ma bi­le ogle­da­lo cr­no­gor­skog dru­štva. Za­to stva­ra­ju pre­ko ko­mer­ci­o­nal­nih me­di­ja kva­zi­vri­jed­no­sti. U tom svi­je­tu la­žnih vri­jed­no­sti dr­ža­va mo­že op­sta­ti sa­mo za­hva­lju­ju­ći ma­lim lju­di­ma ko­ji su he­ro­ji ovog vre­me­na. Zbog ma­lih, lič­nih in­te­re­sa pri­sta­li smo da gu­bi­mo ve­li­ke vri­jed­ne stva­ri. Lo­po­vluk, laž i oti­ma­či­na su u kr­vi ovom re­ži­mu, re­žim pljač­ka i pro­ga­nja na­rod, pri­je­ti, ucje­nju­je i osta­vlja ha­os bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Umje­sto da nas pri­bli­že ne­če­mu što zo­ve­mo isti­na ili zdrav ra­zum, oni nam ba­ca­ju pra­ši­nu u oči. Cr­na Go­ra je umor­na od po­dje­la, ob­ma­na i la­ži. Za­to je umor­nom na­ro­du te­ško ob­ja­sni­ti kad ko ra­di i u či­jem in­te­re­su. Kor­po­ra­tiv­ni ne­mo­ral je mo­del po­na­ša­nja ove vla­sti za­vi­jen u oblan­du de­mo­kra­ti­je. Od­nos re­ži­ma pre­ma srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri je škol­ski pri­mjer ra­si­zma. Ta­kvom od­no­su u ve­li­koj mje­ri ku­mu­je i zva­nič­ni Be­o­grad ko­ji se po pra­vi­lu uvijek sta­vlja na stra­nu re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali i li­de­ri Sr­ba u Cr­noj Go­ri ni­ka­ko da shva­te da srp­ski na­rod u Sr­bi­ji i po­li­ti­ča­ri u Sr­bi­ji ni­je­su isto i da se za sta­tus Sr­ba u Cr­noj Go­ri mo­ra­mo iz­bo­ri­ti sa­mi. Svi osta­li na­ro­di u Cr­noj Go­ri ima­ju sna­žnu po­dr­šku u dr­ža­va­ma u ko­ji­ma je nji­hov na­rod ve­ćin­ski. Bi­lo da se ra­di o Hr­vat­skoj, Al­ba­ni­ji, Bo­sni ili Tur­skoj. Vla­de tih dr­ža­va su i te­ka­ko ivol­vi­ra­ne u rje­ša­va­nje sta­tu­sa gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji se na­ci­o­nal­no iz­ja­šnja­va­ju kao oni. Te vla­de pre­sud­no uti­ču sa kim će u ko­a­li­ci­ju i ka­ko će se opre­di­je­li­ti o svim va­žnim pi­ta­nji­ma iz ži­vo­ta Cr­ne Go­re vo­de­ći pr­ven­stve­no ra­ču­na o in­te­re­si­ma tih dr­ža­va a svi su po pra­vi­lu udru­že­ni pr­o­tiv Sr­ba. Po­li­tič­ki po­sr­nu­lim lju­di­ma bli­skim re­ži­mu ko­jih u Cr­noj Go­ri ima na pre­tek, ma na ko­jim se po­slo­vi­ma na­la­zi­li ne­ma po­vrat­ka. Jed­ni ako slu­ša­ju re­žim pre­ži­vlja­va­ju, a dru­gi ako ne slu­ša­ju če­ka ih ka­zna od onih ko­ji­ma slu­že. Za­to su se uži­vje­li u tu ulogu, tr­pe i ću­te. Je­di­no mi je ne­ja­sno ka­ko ti lju­di spa­va­ju. Bio sam svje­do­kom ka­ko su ne­ki bi­zni­sme­ni bli­ski vla­sti u no­ći­ma ka­da bi iz­bor­ni re­zul­ta­ti bi­li ne­iz­vje­sni do­la­zi­li u pro­sto­ri­je opo­zi­ci­je da da­ju do zna­nja da su tu, ali smo te iste, na­zo­vi lju­de, bi­li u pri­li­ci sa­mo par sa­ti ka­sni­je gle­da­ti u šta­bu DPS-a. I to je na­ža­lost Cr­na Go­ra.
Strah od vla­sti ma ka­kva ona bi­la Cr­no­gor­ci­ma je ušla u kr­v no pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­sri­je­će­mo su da­le­ko slo­že­ni­ji ne­go što nam se či­ne. Ne­de­mo­krat­ski am­bi­jent na iz­bo­ri­ma je re­zul­tat po­dr­ške NA­TO-a i Ame­ri­ke re­ži­mu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji i sve da opo­zi­ci­ja po­bi­je­di sa ubje­dlji­vom ve­ći­nom ne bi do­zvo­li­li mir­nu pre­da­ju vla­sti jer in­te­re­si ve­li­kih si­la se pre­la­ma­ju i pre­ko le­đa gra­đa­na Cr­ne Go­re. Da li će i ka­da Cr­na Go­ra bi­ti slo­bod­na, pi­ta­nje je svih pi­ta­nja. Ne­kih na­zna­ka u tom prav­cu ima, ali ka­da su ve­li­ke si­le u pi­ta­nju ni­kad se ne zna. Za­to sve one ko­ji pr­ko­se vla­sti sa pra­vom mo­že­mo na­zva­ti istin­skim he­ro­ji­ma ovog vre­me­na, a ovo što se upra­vo de­ša­va u Cr­noj Go­ri je sa­mo na­sta­vak is­pi­ra­nja mo­zgo­va pod­me­ta­nja la­ži i za­ta­ški­va­nja još jed­ne iz­bor­ne pre­va­re.