De­se­ti zim­ski sa­lon knji­ge ,,Bo­o­ka” otvo­ren je uru­če­njem pre­sti­žnog pri­zna­nja ,,Knji­žev­ni pla­men” do­bit­ni­ku No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost Or­ha­nu Pa­mu­ku, pred broj­nom pu­bli­kom u sa­li Mi­le­ni­jum ,,Mol of Mon­te­ne­gra”, u Pod­go­ri­ci.
Pa­muk je, za­hva­lju­ju­ći na pre­sti­žnom pri­zna­nju, is­ta­kao da mu bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri i otva­ra­nje Zim­skog sa­lo­na knji­ge pred­sta­vlja­ju iz­u­zet­nu čast i ra­dost.
– Za­što pi­še­mo? Da iz­ra­zi­mo se­be i ko­mu­ni­ci­ra­mo sa či­ta­o­ci­ma. Na­gra­de nam, ta­ko­đe, po­ma­žu da ko­mu­ni­ci­ra­mo sa či­ta­o­ci­ma, a oni od­lu­ču­ju da li je jed­na knji­ga bo­lja od dru­ge. Na­gra­de su ve­o­ma bit­ne. Či­ne pi­sca sreć­nim, tje­ra­ju nas da i da­lje ra­di­mo, pi­še­mo i bu­de­mo u kon­tak­tu sa či­ta­o­ci­ma – ka­zao je, iz­me­đu osta­log Pa­muk, pri­ma­ju­ći na­gra­du od Pre­dra­ga Ulja­re­vi­ća, di­rek­to­ra i glav­nog ured­ni­ka iz­da­vač­ke ku­će ,,No­va knji­ga”.
Ulja­re­vić je is­ta­kao da je po­ča­stvo­van što otva­ra­nju Zim­skog sa­lo­na knji­ge i obi­lje­ža­va­nju Da­na No­ve knji­ge i 18 go­di­na od nje­nog osni­va­nja pri­su­stvu­je po­zna­ti no­be­lo­vac Or­han Pa­muk.
– Nje­gov bo­ra­vak je ve­li­ki tre­nu­tak za No­vu knji­gu, ko­ja ob­ja­vlju­je nje­go­va dje­la u Cr­noj Go­ri, ve­li­ki tre­nu­tak za Zim­ski sa­lon knji­ga i za Me­đu­na­rod­nu knji­žev­nu na­gra­du ,,Knji­žev­ni pla­men”. Če­sti­tam na­gra­du Or­ha­nu Pa­mu­ku osje­ća­ju­ći da smo svi mi na­gra­đe­ni nje­go­vim pri­su­stvom – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Ulja­re­vić.
Obra­zlo­že­nje ži­ri­ja o do­dje­li na­gra­de pro­či­ta­la je prof. dr So­nja To­mo­vić Šun­dić, a ži­ri su po­red nje, sa­či­nja­va­li i pi­sac Ma­rio Var­gas Ljo­sa, pred­sjed­nik, prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, prof. dr Alek­san­dar Jer­kov, kao i iz­da­vač Pre­drag Ulja­re­vić.
– Na­gra­da se da­je za cje­lo­ku­pan knji­žev­ni opus, sna­gu ima­gi­na­ci­je i vr­li­ne sti­la, spo­sob­nost da se umjet­nič­ki pro­go­vo­ri o ono­me što je du­bo­ko, skri­ve­no i in­tim­no, za po­sve­će­nost knji­žev­no­sti i pi­sa­nju, te za spo­sob­nost i sprem­nost da se ka­že i ono što je naj­te­že isto­rij­ski pri­hva­ti­ti, a što ši­ri pro­stor slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je. Dje­lo Or­ha­na Pa­mu­ka je tur­skoj i svjet­skoj kul­tu­ri glas ko­ji knji­žev­no­sti da­je po­se­ban zna­čaj i za­to mu pri­pa­da ova na­gra­da – na­vo­di se, iz­me­đu osta­log, u obra­zlo­že­nju ži­ri­ja.
Ži­ri u obra­zlo­že­nju na­gla­ša­va da autor ,,da­je glas ono­me što se ču­je i ono­me što ne mo­že da pro­go­vo­ri, uvo­di moć­ne tran­sgre­si­je, re­đa me­ta­fo­re bi­je­log, cr­ve­nog i cr­nog u ko­lo­ri­tu svo­jih na­slo­va kao da ob­li­ku­je za­sta­vu jed­ne po­e­ti­ke”.
Na sve­ča­no­sti je pro­či­ta­no i pi­smo pred­sjed­ni­ka ži­ri­ja Ma­ri­ja Var­ga­sa Ljo­se, ko­ji ni­je bio u pri­li­ci da pri­su­stvu­je do­dje­li na­gra­de ,,Knji­žev­ni pla­men”.
– Od­u­vi­jek sam spa­dao u red ve­li­kih po­što­va­la­ca Pa­mu­ko­vog knji­žev­nog dje­la i, ta­ko­đe, nje­go­ve, ve­o­ma hra­bre pre­da­no­sti slo­bo­di, ljud­skim pra­vi­ma i bor­bi pro­tiv na­ci­o­na­li­zma, po­pu­li­zma i svih dru­gih iz­vo­ra fa­na­tič­nog na­si­lja. Mi­slim da on utje­lo­vlju­je ide­ju ve­li­kog na­ra­to­ra ko­ji, isto­vre­me­no, sna­žno ra­di na ostva­re­nju bo­ljeg svi­je­ta. Ta­ko je ovo­go­di­šnja na­gra­da ,,Knji­žev­ni pla­men” do­di­je­lje­na na ap­so­lut­no pra­ve­dan na­čin – na­vo­di Ljo­sa u pi­smu.
U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma na­stu­pi­li su gi­ta­ri­sti svjet­skog gla­sa Dar­ko Nik­če­vić i Sr­đan Bu­la­to­vić, na­kon če­ga je Je­le­na Kr­sma­no­vić vo­di­la raz­go­vor sa la­u­re­a­tom.
Pi­sac Or­han Pa­muk je broj­nim po­što­va­o­ci­ma nje­go­vog knji­žev­nog ra­da pot­pi­si­vao knji­ge.
A.Ć.

Sve se vi­še či­ta

U vi­še ne­go za­ni­mlji­vom raz­go­vo­ru na sve­ča­no­sti otva­ra­nja Zim­skog sa­lo­na knji­ga, no­be­lo­vac Or­han Pa­muk je pu­bli­ci ot­krio taj­nu stva­ra­lač­kog pro­ce­sa ro­ma­na, ali i nje­go­vo vi­đe­nje na­gra­da, di­gi­tal­ne ere i knji­ge u njoj... Is­ta­kao je da u eri sve ve­ćeg ob­ja­vlji­va­nja knji­ga na­gra­de slu­že kao ,,ne­ka vr­sta fil­te­ra ko­ji po­ne­kad i ne ra­di baš naj­bo­lje svoj po­sao”.
– Na­gra­de, dru­že­nja, saj­mo­vi, sve su to stva­ri ko­je pro­mo­vi­šu knji­žev­nost. Di­gi­tal­ni svi­jet ne ubi­ja knji­gu. Tvr­dim da se sa teh­no­lo­škim raz­vo­jem sve vi­še i či­ta. Ta­ko­đe, mi­je­nja­ju se či­ta­lač­ke na­vi­ke, a na­dam se i da će pi­sci us­pje­ti da se pri­la­go­de to­me – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Pa­muk, is­ti­ču­ći da je nje­gov otac imao iz­u­zet­no do­bru bi­bli­o­te­ku što je umno­go­me uti­ca­lo i na nje­ga i nje­gov raz­voj.


Svi ho­će da pi­šu ro­ma­ne

– Ka­da sam od­lu­čio da po­sta­nem pi­sac, od­lu­čio sam i da imam do­bru bi­bli­o­te­ku. Knji­ge ko­je či­ta­te po­ka­zu­ju va­ša in­te­re­so­va­nja, a knji­ge ko­je pi­še­te pokazuju šta vam je na umu – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, no­be­lo­vac Or­han Pa­muk. On se osvr­nuo i na ro­man kao naj­po­pu­lar­ni­ju for­mu u knji­žev­no­sti.
– Umjet­nost ro­ma­na da­nas je glo­ba­li­zo­va­na. Da­nas svi pi­šu ro­ma­ne i svi ho­će da pi­šu ro­ma­ne. To je u mno­go­me mar­gi­na­li­zo­va­lo dru­ge li­te­rar­ne for­me – sma­tra slav­ni no­be­lo­vac, is­ti­ču­ći da tre­nut­no ra­di na na­red­nom dje­lu ko­je će, pri­je sve­ga bi­ti isto­rij­ske te­ma­ti­ke.