Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Sr­bi­ja je sla­vi­la Dan dr­žav­no­sti, na Sre­te­nje, 15. fe­bru­a­ra, baš na dan Mi­lo­vog ro­đen­da­na. Na­rav­no, srp­ska dr­žav­nost ni­je na­sta­la sa Sre­tenj­skim usta­vom, ali na­ši evro­a­tlan­ti­sti ne vo­le da gle­da­ju u pro­šlost. I Sre­te­nje im je pre­ve­li­ki re­likt pro­šlo­sti, pa ta­man po­sla da se vra­te do Ne­ma­nji­ća ili, ne daj bo­že, do srp­skog kra­lja Kon­stan­ti­na Bo­di­na. Mo­že se i još da­lje u pro­šlost, jer dr­ža­va Sr­bi­ja je mno­go sta­ri­ja od pam­će­nja na­ših vla­sto­dr­ža­ca. No, po­što je to i ro­đen­dan Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ne­ka mu se če­sti­ta: Mi­lo, sreć­no ti bi­lo!
I to je sve što mu se li­je­po mo­že re­ći, jer Go­spo­dar ne umi­je li­je­po da zbo­ri, još ma­nje do­bro da tvo­ri, pa je nje­go­va sli­ka sve vi­še sli­ka go­spo­di­na pred­sjed­ni­ka ko­ji će bi­ti upam­ćen kao naj­ve­će zlo u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Baš oko svog ro­đen­da­na, umje­sto da se ve­se­li onoj svo­joj mi­li­jar­di do­la­ra o ko­joj go­vo­ri bu­du­ći ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp, on je sne­ve­se­lio gra­đa­ne ne sa­mo Mon­te­ne­gra, već i Sr­bi­je. Pro­re­kao im je mrač­nu bu­duć­nost, ali je istim pro­ro­čan­stvom raz­ve­se­lio Njem­ce i nji­hov „Doj­če Ve­le“, jer su ču­li, da vi­di član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO pak­tu „kao isto­rij­sku pre­kret­ni­cu, u smi­slu od­lu­ke o pri­pad­no­sti jed­nom no­vom si­ste­mu vri­jed­no­sti - si­ste­mu vri­jed­no­sti evro­a­tlant­ske za­jed­ni­ce.” A ka­ko se Njem­ci ne bi ob­ra­do­va­li ka­da vi­de da u Go­spo­da­ru ima­ju isto­vre­me­no Ne­di­ća i Dr­lje­vi­ća!
Bi­ser je ka­da Go­spo­dar ka­že: „Ja ne mi­slim da bi nas Evro­pa pu­sti­la ta­ko du­bo­ko u pre­go­va­rač­ki pro­ces, ni­ti bi nas NA­TO po­zvao, da smo mi ona­kvi ka­kvim nas je sli­kao Mi­lo­še­vić”. Sje­ti­mo se da je Mi­lo re­kao da je „Mi­lo­še­vić naj­bo­lje što nam se mo­glo do­go­di­ti“, a da Slo­ba ni­ka­da ni­je re­kao da je Mi­lo naj­go­re što nam se mo­glo do­go­di­ti. Mi­lo­še­vić je imao ve­li­ki ta­le­nat da bi­ra lo­še ka­dro­ve, pa je i uz­di­gao Mi­la dok mu je ovaj sku­te lju­bio. Pu­sti­la je EU i nje­ga da se na­fa­ti­ra šver­com, iona­ko su to na­še pa­re, sa­mo da bi ra­dio za nju pro­tiv svo­ga na­ro­da. Ka­kva po­li­ti­ka, ta­kva i po­slu­ga! NA­TO po­li­ti­ka je voj­no na­si­lje, pljač­ka, iza­zi­va­nje ha­o­sa. Gdje se NA­TO po­ja­vio tu još tra­va ni­je ni­kla. Sa­mo dik­ta­tu­ra, ko­rup­ci­ja, pre­tva­ra­nje gra­đa­na u neo­li­be­ral­no ro­blje, pre­ko ma­ri­o­ne­ta a la Go­spo­dar, ko­ji za Bo­ga ne ma­ri sa­mo da ne bi u Ba­ri­ju oka­ja­vao svo­je gri­je­he. On i Go­spo­dar­čić su oli­če­nje kon­ver­tit­stva, a raz­li­ka je u to­me što se za nje­ga zna i da je ko­rum­pi­ran nov­cem i ucje­nom da ro­bi­ja za šverc ili da slu­ša, dok se za Go­spo­dar­či­ća još ne zna mno­go oko lo­ve, ali je­ste već ko­rum­pi­ran sa pa­to­lo­ške stra­ne. Ne zna se šta je ve­ća bo­lest: sre­bro­lju­blje ili nar­ci­so­id­nost. Go­spo­dar ima i jed­nu i dru­gu bolj­ku, a Go­spo­dar­čić je tek pao sa kru­ške, pa je po­treb­no još vre­me­na da poč­ne i da tru­li.
Go­spo­dar ne­gi­ra mo­guć­no­sti al­ter­na­ti­ve: „Na­rav­no, tu okol­nost su ko­ri­sti­li pro­tiv­ni­ci NA­TO i Evrop­ske uni­je. Oni su po­ku­ša­va­li da u za­pad­no­bal­kan­skim ze­mlja­ma oži­ve ne­ke ilu­zi­je o mo­gu­ćim al­ter­na­ti­va­ma evrop­skoj i evro­a­tlant­skoj in­te­gra­ci­ji”. Zna li Go­spo­dar ko je­di­ni ne­ma al­ter­na­ti­vu? Jel' da mu se to ka­že ili da se to pre­ću­ti da se on ne uvri­je­di?
„Mi smo pri­je re­fe­ren­du­ma go­vo­ri­li da že­li­mo ne­za­vi­snost da bi­smo išli pu­tem Evro­pe i evro­a­tlant­ske za­jed­ni­ce. Na­ši kon­ku­ren­ti su nam nu­di­li da se za­dr­ži­mo na bal­kan­skim bes­pu­ći­ma“. Go­spo­dar ima dva iz­bo­ra da ne ži­vi u bal­kan­skim bes­pu­ći­ma, je­dan je da utek­ne na vri­je­me na Sej­še­le, a dru­gi je da se pre­se­li u Ba­ri. Ali, o nje­go­voj bu­duć­no­sti ne­će on od­lu­či­va­ti. Ni gra­đa­ni. A onaj ko­ji će to od­lu­či­va­ti, po­ka­zao je što či­ni sa svo­jim ne­gda­šnjim lju­bim­ci­ma: Sa­dam, Mi­lo­še­vić, No­ri­je­ga...
Da­kle, Mi­lo, sreć­no ti bi­lo. U Ba­ri­ju ili na Sej­še­li­ma, sve­jed­no, sa­mo da Cr­na Go­ra mo­že da odah­ne od ti­ra­ni­je.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)