Po­ru­ka pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća da mu ne pa­da na pa­met da opo­zi­ci­ju vi­še po­zi­va na di­ja­log i po­vra­tak u par­la­ment pri­lič­no je neo­zbilj­na i ve­o­ma da­le­ko od dr­žav­nič­ke, ka­za­o­je u raz­go­vo­ru za „Dan“li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je is­ta­kao da je kri­za u Cr­noj Go­ri ozbilj­na i da vlast mo­ra pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za nje­no pre­vla­da­va­nje.
– Objek­tiv­no, na po­te­zu je vlast, ko­ja tre­ba na jav­no ozbi­ljan na­čin da od­go­vo­ri na tri za­htje­va opo­zi­ci­je i ti­me pre­u­zme od­go­vor­nost za svo­je od­lu­ke. Žao mi je što je Mar­ko­vi­će­va po­sled­nja iz­ja­va bi­la pri­lič­no neo­zbilj­na i ve­o­ma da­le­ko od dr­žav­nič­ke, a na ni­vou otu­žnih i sve ner­vo­zni­jih dnev­nih pre­pu­ca­va­nja sa ra­znih stra­na. I po­red umje­snog pi­ta­nja o ste­pe­nu nje­go­ve auto­nom­no­sti u od­lu­či­va­nju, te­ško je po­vje­ro­va­ti da on ni­je svje­stan ozbilj­no­sti sta­nja u ze­mlji i ur­gent­no­sti po­tre­be da se iza­đe iz te­ške i sve ri­skant­ni­je kri­ze. Za­to umje­sto de­ma­go­ških pri­ča o ne­kim po­zi­vi­ma opo­zi­ci­ji i si­mu­li­ra­nja nor­mal­no­sti sta­nja u ze­mlji po­sli­je 16. ok­to­bra, pre­mi­jer Mar­ko­vić tre­ba jav­no da sa­op­šti pre­ci­zan stav Vla­de o za­htje­vi­ma opo­zi­ci­je u ve­zi sa na­či­ni­ma pre­va­zi­la­že­nja te­ške kri­ze i da pred do­ma­ćom i međ­una­rod­nom jav­no­šću pre­u­zme od­go­vor­nost za da­lje pro­ce­se i po­sle­di­ce u ze­mlji – oci­je­nio je Le­kić.
Ka­ko je do­dao, po­red is­tra­ja­va­nja na za­htje­vu za is­pu­nja­va­nje tri po­zna­ta za­htje­va, opo­zi­ci­ja tre­ba jav­no da iz­ra­zi otvo­re­nost za jav­ni di­ja­log sa vla­šću ka­ko bi se, u in­te­re­su ze­mlje, pro­na­šao kon­sen­zus.
– Even­tu­al­na ne­sprem­nost opo­zi­ci­je za di­ja­log ko­ji bi vo­dio rje­ša­va­nju kri­ze mo­ga­la bi da bu­de kon­tra­pro­duk­tiv­na za imidž opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta na me­đu­na­rod­nom i unu­tra­šnjem pla­nu.To bi se mo­ga­lo shva­ti­ti kao ne­za­in­te­re­so­va­nost da se ri­je­ši kri­za, ili kao de­ma­go­ško-kal­ku­lant­ski po­tez sa ci­ljem ne­kog par­ci­jal­nog po­pu­li­stič­kog efek­ta – na­gla­sio je li­der De­mo­sa.
On vje­ru­je da će opo­zi­ci­ja bi­ti na vi­si­ni za­dat­ka u ovom de­li­kat­nom tre­nut­ku.
Li­der De­mo­sa je is­ta­kao da je od­lu­kom o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO, do­ni­je­tom u kr­njem par­la­men­tu, ba­če­na, na­bla­že re­če­no, ve­li­ka tam­na sjen­ka na ne­de­mo­krat­sku ope­ra­ci­ju uvo­đe­nja dr­ža­ve u Ali­jan­su bez kon­sul­to­va­nja gra­đa­na.
– Tam­ne sjen­ke su oči­gled­ne na do­ma­ćem pla­nu, a re­kao bih i na me­đu­na­rod­nom, jer osta­je či­nje­ni­ca da su čla­ni­ce NA­TO-a, ina­če jav­ni za­stup­ni­ci pe­da­go­gi­je de­mo­kra­ti­je, na od­re­đe­ni na­čin po­dr­ža­le do­no­še­nje te od­lu­ke u po­lu­pra­znom par­la­men­tu. Ti­me su stvo­re­ne no­ve po­dje­le u cr­no­gor­skom dru­štvu. Bo­lje re­ći, ima­mo sa­mo tran­sfor­ma­ci­ju po­dje­la, i to je jed­na od me­to­da vla­da­nja, pa i ne­što ši­reg po­li­tič­kog po­na­ša­nja u Cr­noj Go­ri. Sve se mo­glo iz­bje­ći or­ga­ni­zo­va­njem re­fe­ren­du­ma. Za­la­ga­nje de­mo­krat­ske jav­no­sti za re­fe­ren­dum ni­je bi­lo usmje­re­no pro­tiv mo­gu­ćeg član­stva u NA­TO-u.Po­bje­di­la bi na­rod­na vo­lja i ima­li bi­smo sta­bil­no rje­še­nje – na­gla­sio je Le­kić.
Ka­ko je do­dao, sa­da, uz te­šku eko­nom­sko-du­žnič­ku kri­zu, u uslo­vi­ma ne­re­gu­la­r­no­sti po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­nog si­ste­ma, tre­ba ži­v­je­ti sa po­sle­di­ca­ma ve­li­kog ne­za­do­volj­stva zbog ne­de­mo­krat­skog na­či­na na ko­ji je usvo­je­na ta od­lu­ka na Ce­ti­nju.
– Upr­kos to­me, bez mje­re za jav­nu ri­ječ, uz ne­ke go­ste ta­ko­đe pro­pa­gand­nog ni­voa, vlast eks­plo­a­ti­še istu te­mu, ku­pu­ju­ći no­vo vri­je­me za od­la­ga­nje eko­nom­skih re­for­mi, us­po­sta­vlja­nja prav­ne dr­ža­ve, bor­be pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je i funk­ci­o­ni­sa­nja ze­mlje na osno­va­ma jav­ne od­go­vor­no­sti i de­mo­krat­skih pra­vi­la.
Sve to ima ne­ko­li­ko ni­voa kon­kret­ne od­go­vor­no­sti sa krup­nim po­sle­di­ca­ma. Na­čin od­lu­či­va­nja i po­li­ti­kant­sko sla­vlje zbog ula­ska po­di­je­lje­ne Cr­ne Go­re u voj­ni sa­vez, ko­je, uz­gred, još ni­je ni fi­na­li­zo­va­no, ima­će od­re­đe­ne po­sle­di­ce na unu­tra­šnjem i spolj­nom pla­nu. Po­red pro­iz­vod­nje no­vih unu­tra­šnjih po­dje­la i po­ve­ća­nih ten­zi­ja, čel­ni­ci vla­sti na­sta­vlja­ju da op­tu­žu­ju Ru­si­ju, bez ni­jan­si u to­me. Da­kle,op­tu­žu­ju Ru­si­ju in­te­gral­no kao dr­ža­vu. I to ne sa­mo kao glav­nog kriv­ca za na­vod­ni te­ro­ri­stič­ki na­pad i dr­žav­ni udar 16. ok­to­bra, već ru­sku dr­ža­vu otvo­re­no tre­ti­ra­ju kao glav­nu opa­snost i uzur­pa­to­ra na me­đu­na­rod­noj sce­ni da­nas.Valj­da imi­ti­ra­ju­ći od­re­đe­ne kru­go­ve u SAD, i ne sa­mo ta­mo, ko­ji, su­prot­no pred­sjed­ni­ku Ame­ri­ke, go­to­vo hi­ste­rič­no i još ne­do­ka­za­no za­stu­pa­ju stav da je Ru­si­ja ugro­zi­la re­gu­lar­nost ame­rič­kih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, cr­no­gor­ski pred­stav­ni­ci, u sti­lu pro­vin­ci­jal­nih po­li­tič­kih ob­ra­ču­na na do­ma­ćoj sce­ni, agre­siv­no i bez iz­ve­de­nih do­ka­za na­pa­da­ju jed­nu ve­li­ku si­lu, ko­ja je uz to i dio cr­no­gor­ske isto­ri­je. Pri­tom ne raz­mi­šlja­ju o te­ži­ni ri­je­či i op­tu­žbi ko­je upo­tre­blja­va­ju, a još ma­nje o po­sle­di­ca­ma, od po­li­tič­kih i eko­nom­skih, pa sve do oči­gled­no po­ve­ća­nih ten­zi­ja u ze­mlji – pod­vu­kao je Le­kić.
Ka­ko je do­dao, po­što su Cr­nu Go­ru pret­hod­no od­bra­ni­li od Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, a za­tim i od Sr­bi­je, vi­so­ki pred­stav­ni­ci vla­sti, a ne­ki od njih su u isti mah ak­te­ri svih ovih na­vod­nih bi­ta­ka, ali i kon­ti­nu­i­ra­ne ko­rup­ci­je i kri­mi­na­li­za­ci­je cr­no­gor­skog dru­štva, opet su u pro­pa­gand­no-pa­tri­ot­skoj ulo­zi, opet na bra­ni­ku ze­mlje, ovo­ga pu­ta bra­ne­ći Cr­nu Go­ru od Ru­si­je, a pri­mar­ni cilj sve­ga je – osta­ja­nje na vla­sti.
– Po­li­tič­ko-me­dij­sko pre­ju­di­ci­ra­nje isti­ne o na­vod­nom državnom uda­ru pri­je sud­skog is­ho­da je oči­gled­no ni­po­da­šta­va­nje prav­nog si­ste­ma i sud­sko-tu­ži­lač­kih in­sti­tu­ci­ja. Vi­so­ki pred­stav­ni­ci vla­sti su već mno­go pu­ta po­ka­za­li da ne po­štu­ju prin­cip po­dje­le vla­sti, a po­go­to­vo da ne po­štu­ju sud­sku vlast kao auto­nom­nu. Vlast že­li da na­sta­vi, na­ža­lost, du­gu tra­di­ci­ju po­li­tič­kog upra­vlja­nja sud­skom vla­šću – oci­je­nio je Le­kić.
Ka­ko je za­klju­čio, za­to je lo­gič­no oče­ki­va­ti da se ču­je jav­ni glas i po­ru­ka sa ne­kog ni­voa pra­vo­sud­nih in­sti­tu­ci­ja ko­ji bi pod­sje­tio pred­stav­ni­ke po­li­tič­ke vla­sti da je nji­hov za­da­tak da rje­ša­va­ju na­go­mi­la­ne pro­ble­me ovog dru­šta i da ne­ma­ju pra­vo da sva­ko­dnev­no su­de i pre­su­đu­ju po svo­jim po­li­tič­kim mo­ti­vi­ma.V.R.


Pri­o­ri­tet bor­ba za pri­stoj­nu dr­ža­vu

Go­vo­re­ći o pri­o­ri­te­ti­ma u da­ljem dje­lo­va­nju De­mo­sa, Mi­o­drag Le­kić je ka­zao da ima do­sta po­sla, i to na tri pla­na.
– Pr­vo, ozbilj­no dje­lo­va­nje u jav­no- po­li­tič­kom spek­tru, uz za­stu­pa­nje svo­jih pro­gram­skih sta­vo­va gra­đan­skog, re­form­skog, umje­re­nog ka­rak­te­ra, a pri­tom do­pri­no­se­ći i vri­jed­no­sti­ma po­li­tič­ke kul­tu­re. Dru­go, na unu­tra­šnjem pla­nu mo­ra­mo urav­no­te­ži­ti na­šu još ne­rav­no­mjer­nu po­li­tič­ku sna­gu u raz­li­či­tim op­šti­na­ma – is­ta­kao je Le­kić.
Ka­ko je do­dao, či­nje­ni­ca da je De­mos do­ne­dav­no funk­ci­o­ni­sao bu­kval­no bez fi­nan­sij­skih sred­sta­va je­ste objek­tiv­no ob­ja­šnje­nje, ali ne i do kra­ja oprav­da­nje.
– Ak­tiv­no će­mo iz­gra­đi­va­ti ko­le­gi­jal­ne i po­li­tič­ki ko­rekt­ne od­no­se sa svim ozbilj­nim su­bjek­ti­ma u opo­zi­ci­ji i gra­đan­skom sek­to­ru ka­ko bi­smo za­jed­no ostva­ri­li ši­ru po­bje­du vri­jed­no­sti gra­đan­skog dru­štva. Bo­ri­će­mo se za po­bje­du Cr­ne Go­re kao pri­stoj­ne dr­ža­ve, ko­ja funk­ci­o­ni­še na pra­vi­li­ma gra­đan­ske de­mo­kra­ti­je, prav­ne dr­ža­ve i dru­štva ko­lek­tiv­ne i in­di­vi­du­al­ne od­go­vor­no­sti. Pri­vr­že­nost tim ši­rim ci­lje­vi­ma uvi­jek će bi­ti is­pred na­ših par­ci­jal­nih in­te­re­sa – na­gla­sio je li­der De­mo­sa.