KO­TOR – Ra­do­vi­ma ko­ji su ne­dav­no po­če­li na di­o­ni­ci La­stva Gr­balj­ska – Go­ro­vi­ći, na­sta­vlja se iz­grad­nja pu­ta La­stva Gr­balj­ska – Go­ro­vi­ći – Bra­te­ši­ći – Ši­ši­ći, či­ja je ukup­na du­ži­na 6,7 ki­lo­me­ta­ra.
– Do sa­da je u pr­voj fa­zi iz­gra­đe­no dva ki­lo­me­tra pu­ta, a u ovoj fa­zi je pred­vi­đe­na re­kon­struk­ci­ja di­je­la ce­ste ko­ja je lo­še ura­đe­na i na­sta­vak iz­grad­nje u du­ži­ni od 800 me­tra pre­ma se­lu Bra­te­ši­ći. To je pod­lov­ćen­ski dio Gr­blja gdje su ogrom­ne vo­de, ko­je u tom di­je­lu tre­ba rje­ša­va­ti. Iz­vo­đač je fir­ma Teh­no­put iz Pod­go­ri­ce, sa či­jim ra­do­vi­ma smo za­do­volj­ni jer se iz­vo­de kva­li­tet­no, za raz­li­ku od C gru­pe, ko­ja je pr­vu fa­zu ra­do­va 2015. go­di­ne iz­ve­la ne­kva­li­tet­no, a ni­je, iako je po ugo­vo­ru bi­la oba­ve­zna, iz­vr­ši­la po­prav­ku, ni­ti je iko sno­sio zbog to­ga kon­sen­kven­ce – ka­zao je za „Dan” pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Gor­nji Gr­balj Želj­ko Ćet­ko­vić. Po­red Ćet­ko­vi­ća u Sa­vje­tu MZ su Mar­ko Vuk­šić, Jo­van Pa­vle­ža, Mar­ko Ćet­ko­vić, Ne­no Mi­li­nić, Želj­ko Odža, Lu­ka Ma­rić, Bran­ko Ko­va­če­vić i Mi­lo­rad Vuk­šić.
Ćet­ko­vić na­gla­ša­va da na pod­ruč­ju kroz ko­je će pro­ći no­vi put ima oko 150 do­ma­ćin­sta­va.
Ka­da se za­vr­ši ta di­o­ni­ca pu­ta, za na­sta­vak ra­do­va idu­će go­di­ne oče­ku­ju, ka­ko is­ti­če, ve­ća sred­stva iz op­štin­skog bu­dže­ta da bi do­šli do ci­lja, bu­du­ći da pod­ruč­je od La­stve Gr­balj­ske do Ši­ši­ća za­u­zi­ma po­vr­ši­nu po­lo­vi­ne Gor­njeg Gr­blja.
U ovoj mje­snoj za­jed­ni­ci je ak­tu­el­na i iz­ra­da pro­jek­ta za dva pot­por­na zi­da kroz se­lo Ši­ši­ći u di­je­lu gdje je naj­u­že gr­lo pu­ta, ko­ji ide od tu­ne­la u Ko­to­ru do La­stve Gr­balj­ske. Ta­ko­đe, za­vr­šen je i pro­je­kat za na­sta­vak pu­ta od „Ze­ćan­ke” do Na­lje­ži­ća. Dio pu­ta je ra­dio DOO Tuj­ko, a dio ide po­red fud­bal­skog sta­di­o­na i Cr­kve Sve­tog Mi­tra i Sve­tog Va­si­li­ja u cen­tru Na­lje­ži­ća. Ra­di se o in­ve­sti­ci­ji vri­jed­noj 150 hi­lja­da eura, ko­ju fi­nan­si­ra Di­rek­ci­ja za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra. Ten­der za iz­vo­đa­ča ra­do­va je ras­pi­san. U se­lu Dub pra­ve se pro­ši­re­nja na mje­sti­ma pu­ta gdje je usko gr­lo da bi se vo­zi­la mo­gla mi­mo­i­la­zi­ti. Ta in­ve­sti­ci­ja iz­no­si pet hi­lja­da eura i ra­do­vi su u to­ku.
Ćet­ko­vić ka­že da ka­da je u pi­ta­nju jav­na ra­svje­ta da se ona tre­nut­no po­sta­vlja na po­te­zu od tu­ne­la Vr­mac do Pr­ži­ca (za­se­ok Du­ba), gdje će bi­ti po­sta­vlje­no 30 stu­bo­va, na­kon če­ga će na pod­ruč­ju Gor­njeg Gr­blja bez ra­svje­te bi­ti sa­mo se­lo Pri­je­ra­di.
– Pri­je­ra­di će na­red­ne go­di­ne bi­ti ob­u­hva­će­no jav­nom grad­skom ra­svje­tom. Što se ti­če obla­sti vo­do­snab­di­je­va­nja, do­go­vo­re­no je da se re­kon­stru­i­še mre­ža na prav­cu od ku­će Mar­ka Ra­ško­vi­ća za­ključ­no sa ku­ćom Stan­ka Ma­gu­da, jer su tu ogrom­ni gu­bi­ci, na­kon to­ga će bi­ti zna­čaj­no vi­še vo­de za po­tro­ša­če. Ina­če, re­strik­ci­je vo­de u ovom di­je­lu op­šti­ne su pri­sut­ne već de­ce­ni­ja­ma, a sve su ri­go­ro­zni­je ka­ko se po­ve­ća­va na­se­lje od Do­nje Su­tva­re do Ra­da­no­vi­ća, a vo­de je sve ma­nje i ma­nje. To je ogro­man pro­blem. Lju­di ko­ji se do­se­le tra­že pri­klju­čak, pri če­mu nad­le­žni sa­op­šta­va­ju da je pri­klju­če­nje na re­gi­o­nal­ni vo­do­vod ne­mo­gu­će, jer su ogrom­na ula­ga­nja u ci­je­vi, ko­je naj­vje­ro­vat­ni­je te­ško mo­že is­fi­nan­si­ra­ti lo­kal­na vlast bez cen­tral­ne ili ne­kih ozbilj­nih kre­di­ta – na­vo­di Ćet­ko­vić.
Ta­ko­đe na­ja­vlju­je da će Sa­vin­dan­ski pri­jem, ko­ji je Mje­sna za­jed­ni­ca Gor­nji Gr­balj ove go­di­ne usta­no­vi­la, a odr­žan je 27. ja­nu­a­ra u Gor­njoj Su­tva­ri, po­sta­ti tra­di­ci­o­na­lan. Na pri­je­mu se, uz oku­plja­nje mje­šta­na, naj­bo­ljim uče­ni­ci­ma i spor­ti­sti­ma sa tog pod­ruč­ja do­dje­lju­ju pri­zna­nja i nov­ča­ne na­gra­de.B.M.


Za for­mi­ra­nje op­šti­ne sve for­mal­no prav­no za­vr­še­no

Ćet­ko­vić na­vo­di da je ela­bo­rat eko­nom­ske oprav­da­no­sti op­šti­ne Gr­balj, či­ji autor je eks­pert­ski tim iz Ba­nja­lu­ke, po­ka­zao li­kvid­nost nje­nog funk­ci­o­ni­sa­nja, pri če­mu se kao naj­ve­ći pro­blem ja­vlja od­voz sme­ća.
– Za for­mi­ra­nje op­šti­ne Gr­balj je za­vr­še­no sve for­mal­no prav­no, tač­ni­je ono što za­kon na­la­že, i če­ka se od­lu­ka cen­tral­ne vla­sti, to jest Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ko­ja to pi­ta­nje ne sta­vlja na dnev­ni red. Sma­tra­mo da je to iz raz­lo­ga što je Gr­balj naj­in­te­re­sant­ni­ji na ovom di­je­lu Ja­dra­na, to jest u cen­tru sta­re Bo­ke ko­tor­ske, za­to što Op­šti­na Ko­tor ras­po­la­že sa 90 od­sto gr­balj­ske te­ri­to­ri­je, a 10 od­sto Bu­dva i one ima­ju ve­li­ki in­te­res da sle­de­ćih 20, 30 go­di­na ubi­ra­ju pri­ho­de sa ovog pod­ruč­ja, jer se ne­ma­ju gdje ši­ri­ti ne­go u Gr­balj. Zna­či po­vra­ćaj gr­balj­ske op­šti­ne nji­ma ni­je u in­te­re­su – ocje­nju­je Ćet­ko­vić.