Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci od­bio je pre­su­du su­da u Ba­ru po ko­joj je dr­ža­va tre­ba­la da is­pla­ti Zo­ra­nu Fi­li­po­vi­ću 143.648 eura na ime na­kna­de šte­te i zbog iz­gu­blje­ne do­bi­ti za pe­ri­od od 2008. do 2012. go­di­ne. Sud u Ba­ru je pre­su­dio da se Fi­lip­ovi­ću, ko­ji je mo­re­plo­vac, is­pla­ti po­me­nu­ti iz­nos na ime na­kna­de ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog iz­gu­blje­ne za­ra­de.
Fi­li­po­vić je pre­su­du po­bi­jao zbog bit­nih po­vre­da od­re­da­ba par­nič­nog po­stup­ka i po­gre­šne pri­mje­ne ma­te­ri­jal­nog pra­va.
– Neo­sno­va­no sam bio u pri­tvo­ru 60 da­na, a on­da se, da bi se oprav­dao pri­tvor, upor­no is­tra­ja­va­lo u do­ka­zi­va­nju mo­je kri­vi­ce, što je tra­ja­lo vi­še go­di­na. Za to vri­je­me ni­je­sam bio u mo­guć­no­sti da oba­vljam po­sao po­mor­ca iako sam imao struč­ne kva­li­fi­ka­ci­je. Ra­zum­ni rok za okon­ča­nje kri­vič­nog po­stup­ka je is­te­kao u pr­voj go­di­ni su­đe­nja. Vje­štak je utvr­dio vi­si­nu šte­te, a zbog po­vre­de za­kon­skih pra­va to­kom po­stup­ka, no­vo­po­sta­vlje­ni tu­žbe­ni za­htjev se od­no­si na du­šev­ne bo­lo­ve za sva­ku go­di­nu tra­ja­nja po­stup­ka. Da bih pre­hra­nio tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce, 2008. go­di­ne sam iz nu­žde osno­vao za­nat­sku rad­nju, ko­ja i da­nas po­sto­ji – na­veo je Fi­li­po­vić u žal­bi.
U žal­bi za­stup­ni­ka dr­ža­ve na­vo­di se da ni­je­su pru­že­ni do­ka­zi da se u kon­kret­nom slu­ča­ju ra­di o do­bi­ti ko­ja se mo­gla osno­va­no oče­ki­va­ti pre­ma re­dov­nom to­ku stva­ri ili pre­ma po­seb­nim okol­no­sti­ma.
– Sma­tra­mo ne­ja­snim na osno­vu ko­jih do­ka­za je pr­vo­ste­pe­ni sud utvr­dio da je tu­ži­lac u pe­ri­o­du tra­ja­nja pri­tvo­ra imao po­ziv i po­nu­du od stra­ne od­re­đe­ne kom­pa­ni­je za rad­no an­ga­žo­va­nje. Ne­ja­sno je na osno­vu kog do­ka­za sud za­klju­ču­je da je tu­ži­lac bio po­zvan 20.12.2002. go­di­ne da se ja­vi na ukr­caj na brod M/T „G.S.”, što je su­prot­no na­la­zu vje­šta­ka po­mor­ske stru­ke, ko­ji ni­je raz­ma­trao de­cem­bar 2002. go­di­ne, jer ni­je­su po­sto­ja­le ga­ran­ci­je da bi tu­ži­telj bio ukr­can baš ta­da. Tu­ži­telj je tvrd­nju o po­zi­vu na ukr­caj te­me­ljio na ovje­re­noj iz­ja­vi K.V., ko­ji je sa­slu­šan pred ra­ni­je po­stu­pa­ju­ćim su­di­jom i nje­gov is­kaz po­tvr­đu­je neo­sno­va­nost tu­žbe­nog za­htje­va, ali od stra­ne no­vo­po­stu­pa­ju­ćeg su­di­je ni­je pro­či­tan jer tu­ži­telj ni­je dao sa­gla­snost. Ne­ja­sno je ko­jim to do­ka­zi­ma tu­ži­lac do­ka­zu­je da je na­kon 2002. go­di­ne bio po­zi­van da se ukr­ca na od­re­đe­ni brod. Pro­iz­i­la­zi da u spor­nom pe­ri­o­du po­sao tu­ži­o­ca ni­je bio iz­vje­stan. Pre­su­da ne­ma raz­lo­ga o pri­go­vo­ru za­sta­re po­tra­ži­va­nja, a od­lu­či­va­no je o pre­i­na­če­noj tu­žbi, ko­jem pre­i­na­če­nju se tu­že­na pro­ti­vi­la – na­vo­di se u žal­bi.
D.Ž.


Za­mi­je­ni­li su­di­je

Fi­li­po­vić je ka­zao i da sa­stav vi­je­ća ko­ji je od­lu­či­vao o nje­go­voj žal­bi ni­je isti na pri­mjer­ku ko­ji je on do­bio i na rje­še­nju ko­je je ob­ja­vlje­no na saj­tu su­da.
–U pre­su­di ko­ju sam do­bio pi­še da je pre­su­du do­ni­je­lo vi­je­će u ko­jem je bi­la su­di­ja Vje­ra Šlji­van­ča­nin, dok su za istu pre­su­du na saj­tu su­da, pod istim bro­jem, na­pi­sa­li da ni­je bi­la su­di­ja Šlji­van­ča­nin, već Ra­do­nja Ra­do­njić – uka­zu­je Fi­li­po­vić.