Me­ši­hat Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri sma­tra ne­pri­mje­re­nom bi­lo ka­kvu na­ja­vu o vra­ća­nju, ka­ko ka­žu, „me­tal­nog obi­ljež­ja u ob­li­ku kr­sta na Sa­hat ku­li u Pod­go­ri­ci”. U sa­op­šte­nju ko­je pot­pi­su­je re­is Ri­fat Fej­zić na­vo­di se da Islam­ska za­jed­ni­ca is­ka­zu­je naj­du­blje po­što­va­nje pre­ma hri­šćan­skim i svim dru­gim sim­bo­li­ma mo­no­te­i­stič­kih re­li­gi­ja, ali sa­mo ako je to sa­o­bra­zno i pri­mje­re­no od­re­đe­noj ar­hi­tek­tu­ri, nje­nom na­stan­ku, svr­si ili na­mje­ni.
– Sa­hat ku­la u Pod­go­ri­ci, kao i one u Sta­rom Ba­ru, Ul­ci­nju, Her­ceg No­vom i Plje­vlji­ma – osman­lij­sko i islam­sko su na­sle­đe u ar­hi­tek­ton­skoj i kul­tur­noj ba­šti­ni. Uz to, sva­ka od njih je va­kuf – za­du­žbi­na do­brih i ple­me­ni­tih mu­sli­ma­na, do­bro­tvo­ra ko­ji su svoj ime­tak da­li za nji­ho­vu iz­grad­nju. Sa­hat ku­la u Pod­go­ri­ci je va­kuf, od­no­sno za­du­žbi­na po­ro­di­ce Osma­na­gi­ća, i to Meh­met-pa­še, i jed­na je od broj­nih va­kuf­skih gra­đe­vi­na ko­ju su osta­vi­li čla­no­vi ove ugled­ne pod­go­rič­ke mu­sli­man­ske po­ro­di­ce – is­ta­kao je Fej­zić.
On je na­gla­sio da ni­jed­na od sa­hat ku­la, kao ni dža­mi­je i osta­li objek­ti islam­skih za­du­žbi­na ni­je­su ima­li, ni­ti su mo­gli ima­ti krst kao obi­ljež­je.
– „Pre­kr­šta­va­nje” Sa­hat ku­le u Pod­go­ri­ci no­vi­jeg je da­tu­ma, isto kao i osta­la mno­go­broj­na ne­po­čin­stva, oti­ma­či­ne i uzur­pa­ci­je nad imo­vi­nom Islam­ske za­jed­ni­ce, u Pod­go­ri­ci i di­ljem Cr­ne Go­re. Go­di­na­ma su pred­stav­ni­ci Islam­ske za­jed­ni­ce upo­zo­ra­va­li na ove či­nje­ni­ce, na po­tre­bu vra­ća­nja va­ku­fa u pr­vo­bit­no auten­tič­no sta­nje – ski­da­nja obi­ljež­ja kr­sta sa Sa­hat ku­le, ali i po­vrat­ka mno­go­broj­nih gra­đe­vi­na i ze­mlji­šta u vla­sni­štvo va­ku­fa. Sa ne­vje­ri­com smo pro­či­ta­li u me­di­ji­ma da su vi­so­ki zva­nič­ni­ci lo­kal­ne vla­sti no­vi-sta­ri iz­gled va­ku­fa Sa­hat ku­le do­go­va­ra­li sa čel­ni­štvom Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Pod­go­ri­ci, pot­pu­no za­o­bi­la­ze­ći Islam­sku za­jed­ni­cu kao ne­po­sred­no za­in­te­re­so­va­nu stra­nu. Još jed­nom ape­lu­je­mo na nad­le­žne da se pre­ki­ne sa pro­iz­vod­njom ova­kvih ap­surd­nih do­ga­đa­ja, da se Sa­hat ku­li vra­ti iz­vor­ni, auten­tič­ni iz­gled i pre­ki­ne sa vri­je­đa­njem osje­ća­ja pri­pad­ni­ka isla­ma u Pod­go­ri­ci i ši­rom Cr­ne Go­re – ka­že Fej­zić.
On tra­ži da se rje­še­nje Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra o kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma sa­na­ci­je do­sta­vi na uvid jav­no­sti, ka­ko bi se za­ku­li­sne rad­nje i ma­ni­pu­la­ci­je iz­ve­le na či­stac.
– Pod­sje­ća­mo da je Islam­ska za­jed­ni­ca autoh­to­na u Cr­noj Go­ri i či­ni nje­no vi­še­vje­kov­no dru­štve­no bi­će. Isto ta­ko, mi ima­mo pra­vo i na svoj iden­ti­tet i imo­vi­nu, bi­lo da je ri­ječ o sa­hat ku­la­ma, dža­mi­ja­ma, če­sma­ma ili gro­blji­ma. Ne­će­mo do­zvo­li­ti nji­ho­vo da­lje de­va­sti­ra­nje, ras­ko­pa­va­nje, uzur­pa­ci­ju ili fal­si­fi­ko­va­nje iden­ti­te­ta – za­klju­ču­je Fej­zić.
Pro­to­je­rej-sta­vro­for i star­je­ši­na Cr­kve Sve­tog Đor­đa pod Go­ri­com u Pod­go­ri­ci Ve­li­bor Džo­mić ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še Fej­zi­će­ve na­vo­de.
– U ime oču­va­nja do­brih od­no­sa ne že­lim da­va­ti ni­ka­kvav ko­men­tar – krat­ko je ka­zao Džo­mić u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na”.
Sim­bol Sa­hat ku­le ski­nut je pri­vre­me­no i na­kon re­sta­u­ra­ci­je bi­će vra­ćen, po­tvr­di­li su za CdM i iz Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, od­go­vo­ra­ju­ći na pi­ta­nje za­što je sim­bol sa Sa­hat ku­le uklo­njen.
Iz Upra­ve pod­sje­ća­ju da Sa­hat ku­la ima sta­tus kul­tur­nog do­bra od 1961. go­di­ne, te da sve in­ter­ven­ci­je na njoj pod­li­je­žu od­red­ba­ma Za­ko­na o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra.
– Spro­vo­đe­nje kon­zer­va­tor­skih mje­ra na kul­tur­nom do­bru Sa­hat ku­la u Pod­go­ri­ci iz­vo­di se u skla­du sa kon­zer­va­tor­skim pro­jek­tom, na ko­ji je Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra iz­da­la sa­gla­snost. U tom kon­tek­stu me­tal­ni ele­me­nat pri­vre­me­no je uklo­njen zbog kon­zer­va­tor­skog tret­ma­na ko­ji se spro­vo­di u JU Mu­ze­ji i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce. Isti će bi­ti vra­ćen na mje­sto sa ko­jeg je pri­vre­me­no uklo­njen od­mah po za­vr­šet­ku da­tog kon­zer­va­tor­skog po­stup­ka – is­ta­kli su iz Upra­ve.
M.S.


Za­mi­sli­te da se ski­nu mi­na­re­ti sa Aja So­fi­je

Li­der Ot­po­ra bez­na­đu i osni­vač Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Mar­ko Mi­la­čić ka­že da je tur­ska or­ga­ni­za­ci­ja Ti­ka fi­nan­si­ra­la i re­kon­struk­ci­ju Ur­gent­nog cen­tra u Kli­nič­kom cen­tru u Pod­go­ri­ci, te da je ne­kon to­ga uklo­njen ba­kro­rez „Ko­sov­ka dje­voj­ka” iako je bi­lo obe­ća­no da će on bi­ti vra­ćen, kao što se go­vo­ri sa­da za krst na Sa­hat ku­li. On is­ti­če da su za ski­nu­ti krst grad­ske vla­sti br­že bo­lje ka­za­le, a po­slu­šni i atlan­ti­stič­ki me­di­ji pre­u­ze­li, u du­hu ne­vi­đe­ne in­fe­ri­or­no­sti, da je ri­ječ o „po­ka­zi­va­ču stra­na svi­je­ta“.
– U toj kon­tsruk­ci­ji, u toj sit­noj je­zič­koj – i ne sa­mo je­zič­koj – pre­va­ri, kri­je se sav po­nor u ko­ji smo upa­li, u te tri ri­je­či sta­ju sve tri de­ce­ni­je na­šeg mra­ka, ali i mno­go du­že, u tom „po­ka­zi­va­ču stra­na svi­je­ta“ le­ži naj­vje­ro­do­stoj­ni­ji po­ka­zi­vač ku­da ide ova ze­mlja, ko­jom stra­nom svi­je­ta, ali i mno­go ši­re, Bal­kan. I da­lje. Za­mi­sli­te da svi­jet kre­ne u to­tal­ni re­vi­zi­o­ni­zam! U pot­pu­no pre­bi­ra­nje po na­sla­ga­ma isto­ri­je. Ne bi bi­lo kra­ja pre­kra­ja­nji­ma gra­ni­ca i dr­ža­va, ime­na i gra­đe­vi­na, vra­ća­nja i gra­be­ži, po­je­li bi se me­đu­sob­no, ne bi ostao ni ka­men na ka­me­nu. Za­mi­sli­te da sa­da, re­ci­mo, ne­ko na mi­na­re­te pre­li­je­pe Aja So­fi­je, ne­ka­da­šnjeg bi­se­ra Vi­zan­ti­je i pra­vo­sla­vlja, po­bo­de kr­sto­ve, u že­lji da je vra­ti u pre­đa­šnje sta­nje, u sta­nje na­kon oto­man­skog osva­ja­nja 1453. go­di­ne. Za­mi­sli­te sa­mo do­kle bi to vo­di­lo, gdje bi nas to do­ve­lo, da za­đe­mo ta­ko du­bo­ko u isto­ri­ju, sto­ti­ne i sto­ti­ne go­di­na una­zad, hi­lja­de go­di­na una­trag. Isto­ri­ja se stva­ra sa­da i od­mah, a ne na­kon sto­ti­na go­di­na, pre­bi­ra­ju­ći po njoj pin­ce­tom – is­ta­kao je Mi­la­čić.


Sti­je­po­vić: Me­tal­ni ele­ment će bi­ti vra­ćen

Gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić ju­če je sa­op­štio da o ski­da­nju obi­ljež­ja sa Sat ku­le zbog re­sta­u­ra­ci­je ni­je raz­go­va­rao ni sa kim. Sti­je­po­vić je na­ja­vio da će svi ski­nu­ti ele­men­ti bi­ti vra­će­ni na obje­kat.
– Mi iz Glav­nog gra­da ni­je­smo raz­go­va­ra­li ni sa kim oko re­sta­u­ra­ci­je Sat ku­le i tr­ga. To je kul­tur­no do­bro i Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra je do­ni­je­la, u skla­du sa za­ko­nom, kon­zer­va­tor­ski pro­je­kat po ko­jem se ra­di. Taj me­tal­ni ele­ment zbog ra­do­va je ski­nut pri­vre­me­no, kao što je ski­nu­to još ele­me­na­ta, i sa Sat ku­le i sa tr­ga ko­ji će ka­da se re­sta­u­ri­ra­ju bi­ti vra­će­ni gdje su bi­li – ka­že Sti­je­po­vić.A.D.


Po­dje­le nam ne tre­ba­ju

Pre­ma ri­je­či­ma ar­hi­tek­te An­dri­je Mar­ku­ša, tre­ba se ču­va­ti bi­lo ka­kve ostra­šće­no­sti i ul­ti­ma­tu­ma.
– Ne tre­ba ovo po­sma­tra­ti po­li­tič­ki. Pre­ma isto­rij­skim spo­me­ni­ci­ma se tre­ba od­no­si­ti kao pre­ma spo­me­ni­ci­ma, a ne kao pre­ma po­tro­šnoj ro­bi za tre­nut­ne pri­li­ke. To zna­či da je taj sim­bol bio na Sa­hat ku­li vi­še od vi­jek i to je to. Ne mo­že­mo ni mi Aja So­fi­ju da vra­ti­mo u pr­vo­bit­no sta­nje i da ski­da­mo mi­na­re­te. Ta­ko­đe, ne mo­že­mo da vra­ća­mo cr­kve ko­je su pre­tvo­re­ne u dža­mi­je. Na Sa­hat ku­li je je­dan de­talj ko­ji ni­ko­me ne sme­ta, i ne­ki ga ni­je­su ni pri­mje­ći­va­li do sa­da. U sva­kom slu­ča­ju sim­bol tre­ba vra­ti­ti jer je sta­jao tu i pri­je re­sta­u­ra­ci­je – re­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Mar­kuš.
Pod­go­ri­ča­nin i član Sa­vje­ta za ime­no­va­nje uli­ca i tr­go­va u Pod­go­ri­ci Cvet­ko Vuk­če­vić ka­že da se Sa­hat ku­la mo­ra vra­ti­ti u pr­vo­bit­no sta­nje.
– Ka­ko je bi­lo, ta­ko tre­ba da osta­ne. Sva­ko mo­že to da do­ži­vlja­va ka­ko ho­će, ne­ko kao krst, a ne­ko kao po­ka­zi­vač stra­na svi­je­ta. Šta god da je, tre­ba ga vra­ti­ti – oci­je­nio je za „Dan” Vuk­če­vić.