Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Da odrobija godinu i plati 380.000 eura * Jačati vladavinu prava * Ne vraćam se direktno u politiku * Dvije tragedije obilježile doček * Osvojili ledom okovani Nevidio * Pomoć za ugrožene * Da odrobija godinu i plati 380.000 eura
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 03-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
N/A:
N/A

Vic Dana :)

Crnogorac pao s motora. Izlazi iz bolnice sav u gipsu, i dolazi mu brat u posetu.
-Pa šta je bilo brate? Šta si slomio?
-Kaže doktor da imam prelom rebra, frakturu mozga, iščašenje kuka, frakturu potkolenice i frakturu klavikule...
Kaže mu brat:
-A ne mogu ti ja to pamtit' brate. Ja ću reći majci da si umro!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Hronika - datum: 2015-12-31 PREDSJEDNIK VIŠEG SUDA U PODGORICI BORIS SAVIĆ ZA „DAN”
Korumpiranim sudijama mjesto je u zatvoru
Korumpiranim sudijama mjesto je u zatvoru Postojećim krivičnim i parnično-procesnim zakonom predviđeno je da presude mogu samo jednom biti ukinute i ako se i prilikom ponovnog ispitivanja nađu razlozi za ukidanje odluke drugostepeni sud mora meritorno odlučiti, podsjeća predsjednik Višeg suda Sudijama koje su spremne da podlegnu bilo kakvoj vrsti pritiska, ne samo političkog, nije mjesto u pravosuđu. Onima koji podliježu korupciji mjesto je u zatvoru, kazao je Savić
Pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Bo­ris Sa­vić ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” da i po­red to­ga što još ni­je­su iz­ve­de­ni ko­nač­ni re­zul­ta­ti ra­da za te­ku­ću go­di­nu, po­sto­je­ći po­da­ci po­ka­zu­ju da će ovo bi­ti pr­va u po­sled­njih pet go­di­na ko­ja je okon­ča­na ve­ćim bro­jem ri­je­še­nih pred­me­ta od bro­ja no­vo­pri­mlje­nih. Sa­vić ne kri­je za­do­volj­stvo što su u su­du na či­jem če­lu se na­la­zi u po­sled­nje vri­je­me pre­su­đe­ni pr­vi naj­slo­že­ni­ji pred­me­ti rat­nih zlo­či­na i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la ko­ji su prak­tič­no kr­či­li sud­sku prak­su i kroz svo­je i do­bre i lo­še stra­ne uve­li ne­ke stan­dar­de ko­ji su te­melj za ka­sni­je po­stu­pa­nje. On sma­tra da je ko­ru­mpi­ra­nim su­di­ja­ma, uko­li­ko ta­kvi po­sto­je, mjesto u za­tvo­ru, a da oni­ma ko­ji pod­li­je­žu po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma ni­je mje­sto u pra­vo­su­đu.
Sa­vić je na funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci iza­bran u mar­tu 2013. go­di­ne i nje­gov pe­ri­od adap­ta­ci­je ni­je tra­jao du­go, jer je do­šao u sud u ko­me po­sto­ji do­bra or­ga­ni­za­ci­ja i do­bri su me­đu­ljud­ski od­no­si, pa je ta­ko iz­bje­gao za­stoj ko­ji je uobi­ča­jen ka­da se bi­ra­ju ru­ko­vo­di­o­ci u in­sti­tu­ci­ja­ma. U Vi­šem su­du tre­nut­no ra­di 39 su­di­ja i pred­sjed­nik su­da.
Na pi­ta­nje da li je ras­po­lo­ži­vi broj su­di­ja u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci ade­kva­tan, po­seb­no ka­da se ima u vi­du da se ra­di o naj­ve­ćem su­du u dr­ža­vi či­ja na­le­žnost po­kri­va 70 po­sto te­ri­to­ri­je, Sa­vić ka­že da je ka­ko pre­ma nad­le­žno­sti, ta­ko i pre­ma pro­cje­na­ma eks­pe­ra­ta iz EU, broj su­di­ja u Cr­noj Go­ri, ima­ju­ći u vi­du broj sta­nov­ni­ka, ve­ći je od evrop­skog pro­sje­ka.
– Sma­tram da je sa­mo broj pred­me­ta u ra­du bi­tan za ocje­nu o po­treb­nom bro­ju su­di­ja, a tre­nut­no u su­du, sa­mo u par­nič­nom re­fe­ra­tu, su­di­je ima­ju oko 120 do 140 pred­me­ta. Taj broj pred­me­ta nad­ma­šu­je evrop­ski pro­sjek i ne­dav­ni re­zul­ta­ti mje­re­nja ra­da u su­do­vi­ma po­ka­za­li su da cr­no­gor­ske su­di­je ima­ju ot­pri­li­ke pet pu­ta ve­ću op­te­re­će­nost u od­no­su na nje­mač­ke su­di­je. Za­što ima to­li­ko pred­me­ta i za­što na­ši gra­đa­ni če­sto rje­ša­va­nje svo­jih spo­ro­va tra­že pred su­do­vi­ma, a ne na dru­ge za­ko­nom pred­vi­đe­ne na­či­ne, pi­ta­nje je ko­je zah­ti­je­va mno­go vi­še vre­me­na i pro­sto­ra – ka­zao je Sa­vić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li je za vri­je­me nje­go­vog man­da­ta pro­tiv ne­kog od su­di­ja vo­đen di­sci­plin­ski po­stu­pak zbog pro­pu­sta, pred­sjed­nik pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da ka­že da Za­kon o sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma pre­ci­zno od­re­đu­je vr­ste di­sci­plin­skih pre­kr­ša­ja i uslo­ve za po­kre­ta­nje po­stup­ka.
– Na mo­je za­do­volj­stvo ni­je bi­lo si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma bi se ste­kli uslo­vi za pod­no­še­nje pred­lo­ga za utvr­đi­va­nje di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti ni su­di­ja ni za­po­sle­nih u su­du – is­ta­kao je Sa­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ve­li­ki broj uki­nu­tih pre­su­da u slu­ča­je­vi­ma ko­ji su u jav­no­sti po­zna­ti kao „Mo­rinj”, „De­por­ta­ci­je”, „Za­va­la”, te da li se po­ka­za­lo oprav­da­nim to što su upra­vo su­di­je ko­je su po­stu­pa­le u tim pred­me­ti­ma pro­fe­si­o­nal­no na­pre­do­va­le, Sa­vić ka­že da se mo­ra ima­ti u vi­du da su pred­me­ti ko­je po­mi­nje­mo me­đu naj­slo­že­ni­jim pred­me­ti­ma ko­ji su bi­li ili su još u ra­du, da se ra­di­lo o pred­me­ti­ma ko­ji su u obla­sti­ma iz ko­jih po­ti­ču – rat­nih zlo­či­na i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, prak­tič­no kr­či­li sud­sku prak­su i kroz svo­je i do­bre i lo­še stra­ne uve­li ne­ke stan­dar­de ko­ji su te­melj za ka­sni­je po­stu­pa­nje. Su­di­je ko­je su u nji­ma po­stu­pa­le ura­di­le su zna­ča­jan po­sao. Nji­ho­vo pro­fe­si­o­nal­no na­pre­do­va­nje je re­zul­tat vi­še­de­ce­nij­skog kva­li­tet­nog ra­da u sud­ni­ca­ma osnov­nog i vi­šeg su­da, a ne sa­mo po­stu­pa­nja u tim pred­me­ti­ma – sma­tra on.
Do­da­je da su su­di­je od­go­vor­ne za od­lu­ke ko­je do­no­se i kva­li­tet nji­ho­vog ra­da.
– Mno­go vre­me­na bi od­u­ze­lo da vam sa­mo na­ve­dem kroz ko­je sve kon­tro­le ra­da pro­la­ze su­di­je i nji­ho­ve od­lu­ke i ko­jih ne­ma u dru­gim pro­fe­si­ja­ma. U tim kon­tro­la­ma uoča­va­ju se gre­ške, ali za me­ne kao pred­sjed­ni­ka ključ­no je da do sa­da ni­su uoče­ne one ko­je bi uka­za­le da je su­di­ja ko­ji ih je na­pra­vio ne­stru­čan za po­sao ko­ji oba­vlja ili da su nje­go­ve od­lu­ke mo­ti­vi­sa­ne ne­kim dru­gim raz­lo­zi­ma iz­van onih ko­ji su u spi­si­ma. Do sa­da ta­kvih sum­nji ni­je bi­lo, pa ti­me ni raz­lo­ga za ini­ci­ra­nje po­stup­ka za ra­zr­je­še­nje – na­gla­sio je Sa­vić.
On se osvr­nuo i na ne­ri­jet­ko su­prot­ne sta­vo­ve i tu­ma­če­nja ZKP-a po pi­ta­nju od­re­đi­va­nja pri­tvo­ra od stra­ne tu­ži­la­štva i su­di­je za is­tra­ge u po­sled­nje vri­je­me.
– Tač­no je da se po­ne­kad ja­vlja­ju su­prot­ni sta­vo­vi iz­me­đu tu­ži­la­štva i su­di­ja za is­tra­gu pri­li­kom od­lu­či­va­nja o pred­lo­gu za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra. O tim raz­li­ka­ma od­lu­ču­je van­ra­sprav­no vi­je­će ko­je ta­ko­đe u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma pri­hva­ti pred­log tu­ži­la­štva, a u ne­kim su­di­je za is­tra­gu. Ova­kvu si­tu­a­ci­ju sma­tram sa­svim pri­hva­tlji­vom i po­sle­di­com to­ga što sva­ko od nas ima svo­je prav­no mi­šlje­nje i ona ne mo­ra­ju bi­ti po­du­dar­na. Mo­ra­te ima­ti u vi­du da i po­red to­ga što za­kon pre­ci­zno od­re­đu­je uslo­ve za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra kao mje­re ko­ja za­di­re u jed­no od osnov­nih ljud­skih pra­va – pra­va na slo­bo­du, sva­ka si­tu­a­ci­ja je spe­ci­fič­na i ve­o­ma če­sto je vr­lo tan­ka li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja iz­me­đu si­tu­a­ci­ja ka­da tre­ba ili ne tre­ba od­re­di­ti pri­tvor. Ne bi bi­lo do­bro da su sta­vo­vi po­du­dar­ni i da pred­log za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra isto­vre­me­no zna­či da će pri­tvor i bi­ti od­re­đen. Vre­me­na ka­da je to bi­lo uobi­ča­je­no su dav­no za na­ma – oci­je­nio je on.
O pred­me­ti­ma ko­ji se vra­ća­ju vi­še pu­ta na su­đe­nje i ko­ji ni­je­su okon­ča­ni sko­ro de­ce­ni­ju, Sa­vić is­ti­če da pre­su­da ko­ja se do­no­si po­sli­je vi­še de­ce­ni­ja prak­tič­no gu­bi svo­ju svr­hu.
– Iz­re­ka da je prav­da spo­ra ali do­sti­žna je u da­na­šnjem vre­me­nu u onom di­je­lu „spo­ra” pre­va­zi­đe­na. Pro­gram rje­ša­va­nja sta­rih pred­me­ta je oba­ve­zan u svim su­do­vi­ma i čak i oni naj­že­šći kri­ti­ča­ri pra­vo­su­đa mo­ra­ju pri­zna­ti da se da­nas pred­me­ti rje­ša­va­ju u znat­nom kra­ćim ro­ko­vi­ma ne­go što je to bi­lo pri­je re­ci­mo de­se­tak go­di­na. Re­dov­ne i van­red­ne kon­tro­le in­stan­ci­o­no vi­ših su­do­va pro­vje­ra­va­ju di­na­mi­ku rje­ša­va­nja, su­di­je to zna­ju i u svim pred­me­ti­ma ko­ji tra­ju vi­še de­ce­ni­ja, a ta­kvih ima, da­ju „de­be­le” raz­lo­ge zbog če­ga je ta­ko. Mo­ram pri­zna­ti da ne­kad ti raz­lo­zi ni­su do­volj­no ubje­dlji­vi i da je je­dan od naj­va­žni­jih za­da­ta­ka pred­sjed­ni­ka su­do­va da po­seb­no pra­te di­na­mi­ku rje­ša­va­nja ta­kvih pred­me­ta. Pro­blem vi­še­stru­kog uki­da­nja pred­me­ta zbog če­ga ni­su sa­mo kri­vi pr­vo­ste­pe­ni su­do­vi jer ne­ka­da i ukid­ne od­lu­ke vi­ših su­do­va ne­ma­ju po­treb­nu ja­sno­ću i pre­ci­znost, ta­ko­đe je pred­met po­seb­ne pa­žnje. Mo­ram skre­nu­ti pa­žnju na to da la­ič­ka, a vr­lo če­sto i dio struč­ne jav­no­sti sva­ko uki­da­nje od­lu­ke sma­tra gre­škom ni­žeg su­da. Ne po­ri­čem da je u zna­čaj­nom bro­ju slu­ča­je­va za­i­sta u pi­ta­nju gre­ška ni­žeg su­da, ali če­sto se ra­di o dru­ga­či­jem prav­nom mi­šlje­nju, iz­mje­ni prav­nog sta­va vi­šeg su­da ili ne­kim dru­gim raz­lo­zi­ma zbog če­ga se uki­da­nje ne mo­že sma­tra­ti pro­pu­stom ili ne­struč­no­šću ni­žeg su­da. Bez ob­zi­ra na raz­lo­ge, za­ko­no­da­vac je že­lio da se iz­bjeg­nu ta­kve si­tu­a­ci­je, pa je po­sto­je­ćim kri­vič­nim i par­nič­nom pro­ce­snim za­ko­nom pred­vi­đe­no da pre­su­de mo­gu sa­mo jed­nom bi­ti uki­nu­te, te da ako se i pri­li­kom po­nov­nog is­pi­ti­va­nja na­đu raz­lo­zi za uki­da­nje od­lu­ke dru­go­ste­pe­ni sud mo­ra me­ri­tor­no od­lu­či­ti – ka­zao je Sa­vić.
O po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma na su­di­je Sa­vić ka­že da su­di­ja­ma ko­je su sprem­ne da pod­leg­nu bi­lo ka­kvoj vr­sti pri­ti­ska ne sa­mo po­li­tič­kog, ni­je mje­sto u pra­vo­su­đu.
– Oni­ma ko­ji pod­le­žu ko­rup­ci­ji mje­sto je u za­tvo­ru i mi­slim da tu ne­ma ni­šta da se odu­zme ili do­da. O po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i ko­rup­ci­ji u pra­vo­su­đu če­sto se go­vo­ri, ali te pri­če se obič­no pre­ki­nu ka­da do­đu do fa­ze da se po­sta­vi kon­kret­no pi­ta­nje ko­je i na ko­ga vr­šio pri­ti­sak ili bio ko­rum­pi­ran. Bi­lo bi na­iv­no tvr­di­ti da to­ga ne­ma i sa­mo mo­gu da na­ve­dem da će­mo ja lič­no i dr­žav­ni organ na či­jem sam če­lu pru­ži­ti sva­ku vr­stu po­dr­ške oni­ma ko­ji su uklju­če­ni u iden­ti­fi­ka­ci­ju i pro­ce­su­i­ra­nje ta­kvih rad­nji. Što se ti­če ne­po­ti­zma mo­gu da ka­žem da se u or­ga­nu na či­jem sam če­lu za­po­sle­ni pri­ma­ju bez ob­zi­ra na ime ro­di­te­lja, a na osno­vu Za­ko­nom pred­vi­đe­nih kri­te­ri­ju­ma. Či­nje­ni­ca da li ima­ju ili ne­ma­ju rod­bi­nu na po­lo­ža­ji­ma kan­di­da­ti­ma za rad u Vi­šem su­du ne­će ni po­mo­ći ni od­mo­ći. Vje­ru­jem da se istim prin­ci­pi­ma vo­de i mo­je ko­le­ge u dru­gim su­do­vi­ma.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ

Vi­še su­di­ja ne­go sud­ni­ca

Go­vo­re­ći o ogra­ni­če­nim ka­pa­ci­te­ti­ma ka­da je u pi­ta­nju pro­stor u ko­ji­ma se odr­ža­va­ju su­đe­nja, po­seb­no ona gdje je ve­li­ki broj op­tu­že­nih, Sa­vić na­vo­di da je­ Vi­ši sud naj­ve­ći sud u dr­ža­vi i sud či­ja nad­le­žnost po­kri­va 70 od­sto te­ri­to­ri­je, te u svom sa­sta­vu ima Spe­ci­ja­li­zo­va­no odje­lje­nje ko­je po­stu­pa u naj­slo­že­ni­jim pr­vo­ste­pe­nim kri­vič­nim pred­me­ti­ma.
– S dru­ge stra­ne, smje­štaj­ni ka­pa­ci­te­ti su ta­kvi da ima­mo ma­nje su­dij­skih kan­ce­la­ri­ja ne­go su­di­ja, pa tre­nut­no u če­ti­ri kan­ce­la­ri­je ima­mo po dvo­je su­di­ja. Ima­mo dvi­je sud­ni­ce od ko­jih je sa­mo jed­na opre­mlje­na po­treb­nom vi­deo i audio-opre­mom. Pu­no su­đe­nja se od­la­že na du­ži rok ne­go što je pre­ma sta­nju po­stup­ka po­treb­no, jer jed­no­stav­no ne­ma slo­bod­nih ter­mi­na u sud­ni­ca­ma. Oče­ku­jem po­ma­ke na tom pla­nu u bu­du­ćem pe­ri­o­du, bez ob­zi­ra što no­va rje­še­nja zah­ti­je­va­ju fi­nan­sij­ske iz­dat­ke, ali valj­da je sva­ko svje­stan da se vi­še ne su­di po tr­go­vi­ma kao u sta­rom Ri­mu. Mi smo i do sad ima­li su­đe­nja sa vi­še de­se­ti­na okri­vlje­nih i broj­nim dru­gim uče­sni­ci­ma i ka­pa­ci­tet ve­li­ke sud­ni­ce sa ne­kih oko 50 mje­sta je uglav­nom mo­gao da za­do­vo­lji po­tre­be jav­no­sti. U prin­ci­pu, sva­ko su­đe­nje je jav­no, sa­mo u iz­u­zet­nim slu­ča­je­vi­ma se od­re­đu­je taj­nost i pra­vo sva­kog gra­đa­ni­na je da ako to že­li uđe u sud­ni­cu i pra­ti su­đe­nje. U od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma, pre­tres se mo­že odr­ža­ti i van su­da u ne­koj po­de­snoj zgra­di ta­ko da vje­ru­jem da se sva­ki za­htjev za pri­su­stvo jav­no­sti mo­že ri­je­ši­ti.

O pro­pu­sti­ma na­kon
pra­vo­sna­žnih pre­su­da

Sa­vić je ka­zao da u ovoj fa­zi ne mo­že go­vo­ri­ti o slu­ča­je­vi­ma ubi­sta­va Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća i Du­ška Jo­va­no­vi­ća jer još ni­je­su pra­vo­sna­žno okon­ča­ni.
– Oba pred­me­ta su u sud­skoj pro­ce­du­ri, što mi one­mo­gu­ća­va da ih ko­men­ta­ri­šem. Pred­me­ti tre­ba da do­bi­ju ko­nač­ni sud­ski epi­log, od­no­sno da stek­nu pra­vo­sna­žnost, pa se tek on­da mo­gu otva­ra­ti pi­ta­nja o to­me da li je ne­ko od po­stu­pa­ju­ćih su­di­ja ne­a­žur­no po­stu­pao ili na­pra­vio pro­pust zbog ko­jeg bi tre­bao sno­si­ti ne­ki ob­lik od­go­vor­no­sti. Sa­da je pr­ven­stve­ni cilj da se či­nje­ni­ce u pot­pu­no­sti utvr­de i do­ne­su od­lu­ke, a ve­o­ma mi je la­ko da se slo­žim sa ocje­nom da ovi po­stup­ci pre­du­go tra­ju – ka­zao je Sa­vić.

Slu­žbe­ni­ci ne­ma­ju ni za do­ru­čak

Za­ra­de su­di­ja su sa­da re­la­tiv­no pri­stoj­ne u od­no­su na pro­sjek u dr­ža­vi. Sva­ka­ko ne mo­gu do­sti­ći iz­no­se kao u ban­ka­ma ili ne­kim slič­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, me­đu­tim ka­da se do­ve­du u ve­zu sa od­go­vor­no­šću ko­ju su­di­je ima­ju i ne­mo­guć­no­šću oba­vlja­nja bi­lo ko­jeg dru­gog po­sla one i ni­su ve­li­ke. Uosta­lom ži­vi­mo u re­la­tiv­no ma­loj sre­di­ni gdje se vr­lo do­bro vi­di stan­dard sva­kog od nas i uvje­ra­vam vas da na par­kin­gu ko­je ko­ri­ste su­di­je Vi­šeg su­da ne mo­že­te vi­dje­ti vo­zi­la onog kva­li­te­ta ko­ja se na­la­ze na par­kin­zi­ma is­pred zgra­da u ko­ji­ma ra­de mno­go sla­bi­je pla­će­ni dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci. Mo­ra­te ima­ti u vi­du da je pi­ta­nje vi­si­ne su­dij­ske pla­te di­rekt­no po­ve­za­no sa pi­ta­njem su­dij­ske ne­za­vi­sno­sti i da ne­za­vi­stan su­di­ja mo­že bi­ti sa­mo onaj ko ima fi­nan­sij­sku si­gur­nost.
Pi­ta­nje za­ra­da slu­žbe­ni­ka i na­mje­še­ni­ka je po­seb­na pri­ča. Ako sam re­kao da su pla­te su­di­ja ta­kve da se mo­že obez­bi­je­di­ti ba­rem nor­ma­lan ži­vot, to ni­ka­ko ne va­ži za pla­te sud­skog oso­blja. Pla­te dak­ti­lo­gra­fa ko­ji ra­de i fi­zič­ki is­cr­plju­ju­ći po­sao ku­ca­ju­ći od­lu­ke osam sa­ti dnev­no su ta­kve da od njih ne mo­gu ni pre­ži­vje­ti. Sa si­gur­no­šću znam da od ve­ći­ne za­po­sle­nih ko­ji pri­ma­ju iz­me­đu 250 i 300 eura ima i onih ko­ji ne­ma­ju da ku­pe do­ru­čak. Jav­nost mo­ra da zna da rad su­da jed­na­ko ne mo­že da se oba­vlja bez su­di­ja, kao ni bez oso­blja ko­je po­ma­že u ra­du su­da i na­dam se da će iz­vr­šna vlast ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja i mo­guć­no­sti da no­vim za­ko­nom o za­ra­da­ma tu na­pra­vi ne­ki po­mak jer je su­tu­a­ci­ja za­i­sta do­šla do gra­ni­ce iz­dr­žlji­vo­sti – is­ta­kao je Sa­vić.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"