Jo­sip Broz je, ne­sum­nji­vo, Sta­lji­na sma­trao če­tvr­tim ko­ri­fe­jem mark­si­zma-le­nji­ni­zma. Pri­li­kom bo­rav­ka u Mo­skvi i ra­da u Bal­kan­skom ze­malj­skom se­kre­ta­ri­ja­tu Ko­min­ter­ne (1934–1936) uti­caj ko­ji je Sta­lji­na iz­vr­šio na Bro­za do­dat­no je oja­čan, ali su se po­ja­vi­le i pr­ve sum­nje u si­stem stra­ho­vla­de ko­ji je iz­gra­đi­van u SSSR-u. Ži­ve­ći u ho­te­lu „Luks“, re­zer­vi­sa­nom za funk­ci­o­ne­re Ko­min­ter­ne, Broz je bio u pri­li­ci da osje­ti raz­mje­re stra­ha ko­ji je op­si­je­dao sta­re ka­dro­ve re­vo­lu­ci­je, upo­zna pri­ro­du „mon­ti­ra­nih po­li­tič­kih pro­ce­sa“ (su­đe­nja Zi­no­vje­vu i Ka­me­nje­vu) i sa­gle­da raz­mje­re „sta­lji­ni­stič­kih čist­ki“. Kao je­dan od 510 de­le­ga­ta iz še­zde­set i pet ko­mu­ni­stič­kih par­ti­ja svi­je­ta uče­stvo­vao je u ra­du Sed­mog kon­gre­sa Ko­min­ter­ne i tu, pr­vi put, iz da­lji­ne, vi­dio Sta­lji­na ka­ko sje­di na po­di­ju­mu i sa de­le­ga­ti­ma kon­gre­sa pje­va In­ter­na­ci­o­na­lu. Ci­je­la at­mos­fe­ra na kon­gre­su, gdje je sva­ko po­mi­nja­nje ime­na Sta­lji­na bi­lo po­zdra­vlja­no „bur­nim i du­gim apla­u­zom, ova­ci­ja­ma i kli­ca­njem“, ne­sum­nji­vo da je Jo­si­pa Bro­za uči­ni­la ve­ćim vjer­ni­kom i obo­ža­va­o­cem Jo­si­fa Vi­sa­ri­o­no­vi­ča ne­go što je to bio pri­je ne­go što je 25. ju­la 1935. za­ko­ra­čio u Dom sin­di­ka­ta u Mo­skvi, gdje se kon­gres odr­ža­vao. Po­li­tič­ka li­ni­ja ko­ju je Sed­mi kon­gres Ko­min­ter­ne usvo­jio (su­prot­sta­vlja­nje fa­ši­stič­koj opa­sno­sti) do­dat­no je svr­sta­la Jo­si­pa Bro­za u stroj onih ko­ji će i u na­red­nim go­di­na­ma sli­je­di­ti Sta­lji­na. Pre­ma do­stup­nim po­da­ci­ma, s Bro­zom su iz Mo­skve 1939. sti­gli pr­vi pri­mjer­ci „sve­tog šti­va“ i „ide­o­lo­ške Bi­bli­je“ svih ko­mu­ni­sta svi­je­ta – Isto­ri­je SKP-b či­ju je, na­vod­no, če­tvr­tu gla­vu pi­sao sam Sta­ljin. To­kom bo­rav­ka u Mo­skvi Ko­min­ter­na je Jo­si­pu Bro­zu po­vje­ri­la da bu­de je­dan od pre­vo­di­la­ca te tek iza­šle knji­ge za ju­go­slo­ven­ski „par­trij­ski ka­dar“.
Ime Sta­lji­na se ne po­mi­nje u kom­bi­na­ci­ja­ma ko­je su do­ve­le do po­sta­vlja­nja Jo­si­pa Bro­za na mje­sto ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra KPJ. Ipak, da se pret­po­sta­vi­ti da ni­je bio pro­ti­van nje­go­vom po­sta­vlje­nju. Po ka­zi­va­nju sa­mog Jo­si­pa Bro­za, vri­je­me u ko­me je pre­u­zeo ru­ko­vo­đe­nje KPJ na­kon smje­ne Mi­la­na Gor­ki­ća (av­gust 1937), for­mi­ra­nja pri­vre­me­nog ru­ko­vod­stva KPJ u ze­mlji (maj 1938), od­la­za­ka u Mo­skvu na po­ziv Ko­min­ter­ne (ja­nu­ar, av­gust-no­vem­bar 1939) bi­lo je pu­no ne­iz­vje­sno­sti. Par­ti­ja na či­jem se če­lu na­la­zio bi­la je osu­đe­na od Ko­min­ter­ne kao „le­glo im­pe­ri­ja­li­stič­kih špi­ju­na“ i bi­la je pred ras­pu­šta­njem. Po­sto­je ne­do­volj­no pro­vje­re­ne in­di­ci­je da je to­kom bo­rav­ka u Mo­skvi svo­ju oda­nost Sta­lji­nu Jo­sip Broz do­ka­zi­vao pi­šu­ći „ka­rak­te­ri­sti­ke“ ko­mu­ni­sta u ko­je se sum­nja­lo. Pro­vje­re ko­ji­ma je i sam bio iz­lo­žen go­vo­ri­le su da Broz ni­je bio „sum­njiv“ sta­lji­ni­stič­kim vla­sti­ma. Ne­ki od nje­go­vih di­rekt­nih pro­tiv­kan­di­da­ta, po­put Mi­la­na Gor­ki­ća, ko­ji je tu funk­ci­ju vr­šio do Bro­zo­vog po­sta­vlje­nja, ili pre­ten­den­ta na istu funk­ci­ju Pet­ka Mi­le­ti­ća, na­ve­de­ne pro­vje­re ni­su pro­šli, što je zna­či­lo nji­ho­vu fi­zič­ku li­kvi­da­ci­ju. Po sve­mu su­de­ći, u čist­ka­ma ko­je su u to vri­je­me de­set­ko­va­le ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­ste u Mo­skvi Ti­ta je spa­slo „po­vje­re­nje ko­je su lju­di oko Sta­lji­na ima­li u nje­ga“. Rad na or­ga­ni­za­ci­o­nom ja­ča­nju KPJ, za­vo­đe­nju stro­ge di­sci­pli­ne, li­kvi­da­ci­ji „frak­ci­o­na­štva“, in­si­sti­ra­nju na je­din­stvu ak­ci­je i gu­še­nju sva­kog dru­ga­či­jeg mi­šlje­nja, ap­so­lut­noj bolj­še­vi­za­ci­ji Par­ti­je, „či­šće­nju“ par­tij­skih re­do­va iz­ba­ci­va­njem iz KPJ ne­ko­li­ko sto­ti­na ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ni­sta ko­ji su „ne­sta­li“ u sta­lji­ni­stič­kim čist­ka­ma, go­vo­ri da je u tre­nut­ku ka­da je po­stao ge­ne­ral­ni se­kre­tar KPJ Jo­sip Broz kla­sič­ni sta­lji­ni­sta. U pi­ta­nju je „voj­nik re­vo­lu­ci­je“ ko­ji, u skla­du sa uče­njem o „pro­le­ter­skom in­ter­na­ci­o­na­li­zmu“, slu­ži ko­mu­ni­stič­koj ide­ji i pr­voj ze­mlji so­ci­ja­li­zma.
Po­čev od 1937. go­di­ne, Jo­sip Broz je pre­ko Di­mi­tro­va i Pi­ka odr­ža­vao ve­zu sa Ko­min­ter­nom. Ti kon­tak­ti su do­bi­li na in­ten­zi­te­tu to­kom na­red­nih go­di­na. Pu­tem njih Broz je do­bi­jao di­rek­ti­ve Sta­lji­na i SKP-b i, po­vrat­no, iz­vje­šta­vao o sta­nju u KPJ i pri­li­ka­ma u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji. Bez sa­gla­sno­sti Ko­min­ter­ne vođ­stvo KPJ se ni­je usu­đi­va­lo da po­kre­ne bi­lo ko­ju ak­ci­ju ko­ja bi od­stu­pa­la od Sta­lji­no­ve ge­ne­ral­ne po­li­ti­ke u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. Iz tih raz­lo­ga Jo­sip Broz je sre­di­nom 1940. kon­sul­to­vao Iz­vr­šni ko­mi­tet Ko­min­ter­ne o pi­ta­nju oba­ra­nja na­mje­snič­ke vla­de u Ju­go­sla­vi­ji i obra­zo­va­nju „rad­nič­ko-se­ljač­ke vla­de“ či­ji bi osnov­ni za­da­tak bio ot­por fa­ši­stič­koj po­dje­li Ju­go­sla­vi­je. Ko­min­ter­na je te ide­je od­ba­ci­va­la, kao i ide­je o za­vo­đe­nju „dik­ta­tu­re pro­le­te­ri­ja­ta“, sma­tra­ju­ći da sa­ma KPJ ni­je spo­sob­na da ih re­a­li­zu­je. U isto vri­je­me zna­nja ve­ći­ne ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ni­sta o SSSR-u, po­li­tič­kom si­ste­mu ko­ji ta­mo po­sto­ji, čist­ka­ma par­tij­skog ka­dra, op­štim dru­štve­nim pri­li­ka­ma po­či­va­la su na broj­nim ste­re­o­ti­pi­ma pla­si­ra­nim pu­tem par­tij­ske pro­pa­gan­de. Ne­sum­nji­vo da je tih go­di­na par­ti­ja na či­jem se če­lu na­la­zio Jo­sip Broz Ti­to pot­pu­no i di­sci­pli­no­va­no sli­je­di­la li­ni­ju Sta­lji­na i Ko­min­ter­ne. O to­me svje­do­či i re­fe­rat Jo­si­pa Bro­za na Pe­toj ze­malj­skoj kon­fe­ren­ci­ji, odr­ža­noj ok­to­bra 1940. u Za­gre­bu. U svom re­fe­ra­tu Sta­lji­na je na­zi­vao „ve­li­kim vo­đom i uči­te­ljem“, po­zi­vao se na po­u­ke i uče­nje Sta­lji­na, is­ti­cao da ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti tre­ba da sli­je­de Sta­lji­na u iz­grad­nji par­ti­je „vi­šeg ti­pa“, tra­žio da uz „skrom­nost“, „bud­nost“, „di­sci­pli­nu“, „po­žr­tvo­va­nost“ ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti ga­je „bez­gra­nič­nu oda­nost Par­ti­ji Le­nji­na-Sta­lji­na“. Iz re­fe­ra­ta se, ta­ko­đe, vi­di da je Jo­sip Broz či­tao Sta­lji­no­va dJe­la, pa čak i ci­ti­rao ne­ke di­je­lo­ve iz knji­ge Pi­ta­nja le­nji­ni­zma. U to vri­je­me Ti­to je od Sta­lji­na pre­u­zeo, i do kra­ja ži­vo­ta se pri­dr­ža­vao, ide­je o zna­ča­ju „ka­dro­va“ za KPJ. Reč­nik ko­ji Jo­sip Broz ta­da upo­tre­blja­va, ta­ko­đe, uka­zu­je na iz­u­zet­no jak uti­caj ko­ji je J. S. Sta­ljin imao na nje­ga.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ