PI­ŠE: Ko­sta Ra­do­vić


Pro­rok je usnio če­ti­ri zvje­ri: 1. Lav sa or­lo­vim kri­li­ma, 2. Me­dvjed sa tri re­bra u usti­ma, 3. Ris sa če­ti­ri kri­la i četiri gla­ve, 4. Zvi­jer stra­šna i ja­ka sa gvo­zde­nim zu­bi­ma koja je­de i sa­ti­re sve iima de­set ro­go­va.
Tu­ma­če­nje – pr­va zvi­jer pred­sta­vlja Va­vi­lon­sko car­stvo, la­va sa or­lov­skim kri­li­ma, po­bje­de do ko­jih će sti­ći ve­li­kom br­zi­nom.
Dru­ga zvi­jer – me­dvjed sa tri re­bra u usti­ma – zna­či mi­đij­sko-per­sij­sko car­stvo; tri re­bra u usti­ma – tri dr­ža­ve ko­je je ovo car­stvo pro­gu­ta­lo (Va­vi­lon, Egi­pat i Li­bi­ju).
Tre­ća zvi­jer – ris sa če­ti­ri kri­la i če­ti­ri gla­ve – pred­sta­vlja grč­ko svjet­sko car­stvo za vri­je­me Alek­san­dra Ve­li­kog. Kri­la – br­zi­na nje­go­vih osva­ja­nja, če­ti­ri gla­ve Alek­san­dro­ve voj­sko­vo­đe, ko­ji su car­stvo po­sli­je Alek­san­dro­ve smr­ti raz­di­je­li­li.
Če­tvr­ta zvi­jer, ko­ja sve ga­zi i sa­ti­re, ima de­set ro­go­va, ozna­ča­va sil­nu rim­sku ca­re­vi­nu, de­set ro­go­va pred­sta­vlja de­set dr­ža­va na ko­je će bi­ti po­di­je­lje­no rim­sko car­stvo.
U raz­go­vo­ru Da­ni­lo­vu sa ca­rem Na­bu­ko­do­no­so­rom prork re­če ca­ru: „Ma­ni. Te­kel. Fa­res” – zna­či: „Iz­bro­jio je Bog tvo­je car­stvo do kra­ja” Te­kel – iz­mje­ren si na mje­ri­la i na­šao si se lak. Fa­res – raz­di­je­lje­no je car­stvo tvo­je i da­to Mi­đa­ni­ma i Per­si­jan­ci­ma”…
I za­sta car Val­ta­zar bi ubi­jen iste no­ći, a nje­gov pre­sto uze Da­ri­je Mi­đa­nin.
Da­ni­lo je pro­re­kao i vri­je­me do­la­ska Spa­si­te­lja – Hri­sta.
Po­sje­čen je ma­čem zbog pra­ve vje­re.
Vje­ko­vi­ma ge­ne­ra­ci­je su či­ta­le Da­ni­lo­va pro­ro­čan­stva. Bi­la su dra­ga i na­uč­ni­ku Njut­nu (1643-1727), stu­di­rao ih je i ta­ko do­šao do da­ra vi­do­vi­to­sti, re­kao je: „Bla­go onom ko­ji či­ta i oni­ma ko­ji slu­ša­ju ri­je­či pro­ro­čan­stva i dr­že što je na­pi­sa­no u nji­ma”.
Da­ni­lo je za­pi­sao: „Bez­bo­žni će ra­di­ti bez­bo­žno, ne­će se ko­ji bez­bo­žnik ura­zu­mi­ti, ali će ra­zum­ni ra­zu­mi­je­ti”.(Na­sta­vi­će se)


Her­ce­go­vač­ko pro­ro­čan­stvo

Isto­ri­čar Lu­bu­rić za­pi­so je pro­ro­čan­stvo Pa­vla (Pa­ka) Ko­sa­no­vi­ća iz Her­ce­go­vi­ne i ob­ja­vio ga 1916. go­di­ne.
Pa­vle Pa­ko Ko­sa­no­vić, ro­đen u se­lu Mi­lja­ni­ći u Ba­nja­ni­ma, oko 1850. Nje­gov otac Mi­tar bio je ču­ve­ni gu­slar i pri­po­vje­dač, a stric ču­ve­ni mi­tro­po­lit do­bro-bo­san­ski ha­dži Sa­va Ko­sa­no­vić, pr­vi srp­ski mi­tro­po­lit u Sa­ra­je­vu 1881, za­vla­di­čen.
Pa­ko je bio pi­smen čo­vjek, od­li­čan raz­go­vor­dži­ja i gu­slar. Od nje­ga je A. Lu­bu­rić za­pi­sao de­se­tak na­rod­nih pje­sa­ma.
Pro­ri­cao je, imao tri knji­ge sta­ro­stav­ne, pi­sa­ne na per­ga­men­tu sa­tro­slo­ven­skim je­zi­kom.
U jed­noj je bi­lo o po­ri­je­klu banj­skih po­ro­di­ca, pi­san oko 1712. g. Dru­gu je Pa­ko na­zvao lu­na­ri­ja, ve­le pi­san u Ati­ni, još u 6. vi­je­ku. Tre­ća knji­ga – pro­roč­ka, pi­sa­na „pr­stom ne­u­mit­nog vra­ča za vri­je­me Her­ce­ga Ste­fa­na u gra­du Fo­či”. U njoj se go­vo­ri šta će bi­ti „od sa­zda­ni­ja do skon­ča­ni­ja svi­je­ta”. Tu je i pro­ro­čan­stvo o svjet­skom ra­tu.